Гујон: Верујем да ће Срби на КиМ једног дана живети слободно

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон забрану уласка на тзв. Косово, која му је изречена пре шест година, посматра у контексту ширења терора и страха међу Србима што врхунац достиже, како каже, за време актуелне власти Аљбина Куртија.

Гујон подсећа да му је пре шест година забрањен улазак на КиМ, као и да је тада ухапшен, претресан и изложен претњама косовске полиције.

"Све то је оставило дубок траг на мојој породици. Најважније је да наша хуманитарна организација наставља с радом, пружајући подршку Србима на Косову и Метохији упркос изазовима с којима смо се суочили. Забрану уласка у јужну српску покрајину посматрам такође у контексту ширења терора и страха међу српским живљем, што врхунац достиже за време тренутне власти Аљбина Куртија", каже Гујон за "Курир".

Како додаје, забрана уласка на простор Косова, а самим тим и покушај спречавања хуманитарног рада, мали је део јасне намере да се спроведе етничко чишћење Срба помоћу модела који се назива "тиха олуја".

"Сматрам да ничија није горела до зоре, тако да верујем да ће се ситуација променити и да ће Срби на КиМ једног дана живети слободно, а да ћу ја имати слободу да их посетим. Радујем се том дану", поручује.

Говоорећи о Канцеларији Владе Србије за јавну и културну дипломатију за чијег је директора именован крајем маја, Гујон наводи да им је циљ да побољшају имиџ Србије у свету.

Мисија им је, како каже, да креирају јасне поруке намењене међународној јавности, истичући не само богату културну баштину, историју или уметност већ и економске приоритете и тежње Србије ка стабилности и миру.

"У активној сарадњи са страним медијима обезбедићемо тачне информације и активно ћемо се супротстављати свим нетачним представама и стереотипима који постоје", каже.

Говорећи о недавно одржаним изборима за Европски парламент, Гујон каже да резултати дефинитивно дају шансу да се прошири мрежа европарламентараца који су спремни да чују и аргументе Србије у вези са очувањем српских виталних националних интереса и да их уваже као релевантне у својим политичким ставовима.

"Ову шансу ћемо искористити ако сви будемо заједно и напорно радили, и свакако да ће и то бити један од задатака канцеларије на чијем сам челу, а управо афирмативним представљањем Србије у свету. Питање чланства Србије у ЕУ остаје наш стратешки циљ, ком смо максимално посвећени, иако то додатно компликује тешка геополитичка ситуација. На том путу, који доноси много бенефита, Влада Србије води рачуна о очувању српске културе и традиционалних вредности", казао је.

Гујон сматра да су избори за Европски парламент донели највише разочарања пронатовској опозицији у Србији јер су, како додаје, неки њихови фаворити остали без мандата.

Ту, како каже, мислим на првоборце против интереса Србије попут Виоле фон Крамон и Клемена Грошеља, уједно и најстраственије заговорнике независности Косова.

"Јасно је да до радикалне промене мишљења о питању Косова и Метохије у ЕУ неће доћи и ми ту ситуацију морамо да посматрамо рационално. Доказ да борба јесте тешка, али не и немогућа показује пример чланства Косова у Савету Европе, што се и поред свих притисака није догодило", казао је.

Додаје да до тог чланства није дошло због одличних односа председника Србије Александра Вучића и председника Француске Емануела Макрона.

Наводи и да ко год да победи на предстојећим изборима у Француској, биће представник француске државе са којима ће Србија наставити да води разговоре и по питању Космета.

Коментаришући Србе који су у различитим земљама ушли у Европски парламент, Гујон је казао да су они лојални грађани земаља у којима живе, али и мост са Србијом.

"Поред Александра Николића, замало да у парламент уђе и Константин Добриловић из ФПО у Аустрији и Андреа Котарац из странке Марин ле Пен. Имамо све више и више Срба из наше дијаспоре који су активни у европској политици. Давид Билбија из СПО из Аустрије је, на пример, кандидат за посланика у Аустрији крајем септембра. Супруга Александра Николића је такође у другом кругу парламентарних избора у Француској, као и Андреа Котарац. Раније смо имали једног посланика српског порекла у француском парламенту из Макронове странке, Живка Пака. Све те људе сам упознао. Они су лојални грађани земаља у којима живе, али су уједно и мост са Србијом јер, поред разумевања француског и немачког језика и њихове културе, разумеју и српски језик и културу, а то је велика предност. Без обзира на то којим странкама припадали, они су ресурс за Србију", казао је Гујон.