Србија је започела опсежну дипломатску акцију, а циљ је да, у наредних неколико месеци, у што више светских центара изнесе и додатно објасни позиција наше земље када је реч о међународном курсу и очувању виталних државних и националних интереса. У ту мисију званичници су кренули с чврстим аргументима заснованим на нашем Уставу, међународном праву и жељом да се пошто-пото сачувају мир и стабилност у региону.
Цела акција је добро организована, води се рачуна о специфичностима одређених земаља и институција, као и о актуелним спољно-политичким потресима, изазваним ратом у Украјини и недавно одржаним европским изборима, пишу "Новости".
Председник Србије Александар Вучић већ је имао серију важних састанака у Бриселу са европским званичницима, пре тога је телефоном причао са француским колегом Емануелом Макроном, у Београду је угостио заменика шефа руске дипломатије Александра Грушка, састао се са амбасадорима...
Вучић је у петак најавио да се припрема јачање сарадње са афричким и азијским земљама, па ће ићи у неколико великих турнеја и бити домаћин онима који долазе у Србију са та два континента.
Премијер Србије Милош Вучевић био је на важном скупу у Атини, разговарао са шефом дипломатије Анголе, са Србима из региона, амбасадорима... Шеф дипломатије Марко Ђурић имао је састанке са колегама на скупу у Аустрији, причао са високим представником ЕУ за спољну политику Ђозепом Борељом, обратио се на заседању Генералне скупштине Организације америчких држава у Парагвају... И други министри се разговарали са својим колегама из иностранства, не само о ресорним темама, него и о најважнијим државним питањима. Председница парламента Ана Брнабић у Бундестагу је разговарала о КиМ, нашем односу према Русији, Српској...
Смернице за дипломатску офанзиву, практично, Вучић стално јавно износи, а суштина је да питања која су битна за Србију, посебно оснивање Заједнице српских општина и судбина нашег народа на КиМ, морају да остану високо на агенди светских центара, посебно бриселске администрације. Уз то, најважнији циљ је да се очувају мир и стабилност, као кључни предуслови за даљи економски развој.
И ставови преточени у Декларацију са Свесрпског сабора, посебно залагање за очување Дејтонског споразума и Републике Српске, важна су тема за Србију. Београд и Бањалука нашли су се под баражном ватром због организовања тог догађаја, па ће бити искоришћена свака прилика да се додатно појасни да Сабор није био уперен против било које државе или народа, већ да би се заштитио српски народ где год да живи. Све то, наравно, уз поштовање међународних докумената, који би требало да важе подједнако за све државе и народе.
Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић каже, за "Новости", да поздравља одлуку да се крене у активну дипломатску офанзиву, наводећи да она сигурно не може да нашкоди:
"Тиме се повећава наша видљивост и значај, посебно у овом тренутку када се преламају неке видљиве и невидљиве политике. Ми представнике ЕУ треба стално да подсећамо да нису завршили посао са Косовом. Треба да истичемо да хоћемо у ЕУ под истим условима који су важили за друге, да нећемо да од нас праве негативан преседан и да будемо једина држава са Балкана која ће територијално умањена добити чланску карту. Не треба да се свађамо, него само да наступимо принципијелно и да им кажемо да немогуће није могуће. Па, ваљда ће и они с временом схватити", каже он.
Јовановић указује и да Запад, који је доживео тектонске промене, жури да се реши питање Косова како би се посветио другим, по њима, пречим проблемима. Он истиче да је наша снага у томе што смо важнији од тзв. Косова, односно знају да без сарадње са Београдом није могуће контролисати регион и одржати стабилност.
Европски ветрови донели већи број српских пријатеља
Министар Ђурић, иначе, најавио је и да ће интензивна дипломатска кампања, с циљем да придобијемо што је могуће више људи на своју страну, бити усмерена и ка Европском парламенту. Након недавних избора, састав се значајно променио и постоји могућност да почну да дувају нешто повољнији ветрови за нашу земљу.
Без обзира на победу досадашњег тројног савеза народњака, социјалдемократа и либерала, и то што су међу собом поделили најважније функције у ЕУ, утицај конзервативаца, реформиста и групе Идентитет и демократија у ЕП које подржавају Србију, биће знатно већи. Након избора у њему нема више перјаница антисрпске политике, попут хрватског представника Тонина Пицуле или заговорнице косовске независности Виоле фон Крамон. С друге стране, нови европски ветрови донели су приметан већи број српских пријатеља у стразбуршким клупама, попут чак 30 чланова Француског окупљања које је најбројнија страначка делегација у ЕП. Међу новим посланицима ове странке је и Александар Николић, пореклом из околине Јагодине.
Европски парламент представља тиху снагу која кроји читаву бриселску политику. Његове резолуције нису обавезујуће, али веома утичу на кројење општег става. Сада ће бити теже да прођу нека документа која су усвајана на штету српског народа.
Либерали и зелени, који су били предводници критика према Србима и Србији, доживели су прави крах. Победнички десничарски народњаци, који су чак увећали своју досадашњу делегацију на 189, од укупно 720 посланика, увек су имали умеренију политику. Еколози имају само 53 представника, а либерали 79, у оквиру групе "Обновимо Европу", у којој седе и представници странке француског председника Емануела Макрона. У владајућој коалицији је и 135 социјалдемократа.
С друге стране, 73 реформиста и конзервативаца, 58 чланова групе Идентитет и демократија, али и 45 неопредељених и 52 нових за које се још не зна коме ће се политичком јату приволети, и од којих огроман број гласно подржава Србију, представљају озбиљну снагу на коју ће морати да се рачуна приликом доношења будућих одлука у ЕП. Не треба занемарити ни 39 левичара.
Важни Несврстани и БРИКС
Гласање о Резолуцији у Сребреници у Генералној скупштини УН било је "лакмус-папир" за то ко су нашој земљи пријатељи. Владислав Јовановић указује да зато не смемо да заборавимо нама физички далеке земље које су нас подржале и истиче да би било добро наставити бар ход по утабаном путу из периода Несврстаних.
"Иако формално не промовишемо тај став, ми смо заправо једина несврстана земља у Европи. Треба да идемо у посете државама из тог блока и да им указујемо захвалност на принципијелном ставу, а све су то земље које Запад упорно потцењује. Важна је и сарадња са БРИКС и да негујемо односе на све четири стране" закључује некадашњи шеф дипломатије.