Србија и Балкан
Залазје и Кравица нису на агенди: Делегације Владе и Скупштине Црне Горе и ове године у Поточарима
Крајем маја ове године Црна Гора је у ГС УН гласала за резолуцију о Сребреници, а нешто раније "мајке Сребренице" јавно су захвалиле премијеру Црне Горе Милојку Спајићу "што је донео одлуку да Црна Гора подржи резолуцију УН о геноциду у Сребреници"
Делегација Владе Црне Горе у којој ће бити министарка рада и социјалног старања Наида Нишић, министарка просвете и науке Анђела Јакшић Стојановић, министарка европских послова Маида Горчевић, као и државни секретар у Министарству европских послова Бојан Божовић, присуствоваће у четвртак, 11. јуна, комеморацији у Поточарима на годишњицу сребреничке трагедије.
Обележавању 11. јула у Поточарима присуствоваће и делегација Скупштине Црне Горе коју ће, како је најављено, предводити потпредседница Парламената Зденка Поповић.
Присуство високих црногорских званичника комеморацији у Поточарима није више вест за овдашњу јавност, вест би била да се делегација Владе Црне Горе или Парламента појави, рецимо, на годишњици злочина на Залазју, где је на Петровдан 1992. побијено 69 мештана, или у Кравици, где је на Божић 1992. почињен велики злочин над Србима, али такве вести, за сада, из Подгорице нема.
"С друге стране, српске жртве масакра у Братунцу остале су непримијећене. Нико од представника Црне Горе није посјетио мјесто овог страшног злочина како би се поклонио српским жртвама", констатује данас подгорички портал ИН4С.
И протеклих година црногорски званичници редовно су присуствовали обележавању 11. јула у Поточарима.
Тако је и прошле и претпрошле године у Поточарима 11. јула био тада председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић. Влада ЦГ 2023. саопштила је да Абазовић, од када је ступио на дужност прво потпредседника а затим и председника Владе, сваке године присуствује обележавању годишњице "геноцида у Сребреници".
"Стога присуство на комеморацији 28. годишњице представља континуитет исказивања поштовања жртвама и посвећености Црне Горе у обезбјеђивању трајног мира на Западном Балкану како се слични злочини не би никад више поновили", саопштено је тада из Владе Црне Горе.
Остало је упамћено да је 2022. Дритан Абазовић речима изговореним у Поточарима да "геноцид није почињен над Бошњацима већ људима, те да га нису починиле војске већ политика", изазвао бројне реакције и у Црној Гори и у БиХ после чега се извинио "мајкама Сребренице" на "нејасно изреченој мисли".
Изражавајући "жаљење што због представљања Црне Горе на самиту НАТО-а није у могућности да лично посети Поточаре" и уз обећање да ће то са "особитим осећајем пијетета учинити првом наредном приликом", председник Црне Горе Јаков Милатовић прошле године се видео-поруком обратио окупљеним у Поточарима.
"Обиљежава се 28 година од геноцида у Сребреници. У једном од највећих злочина на простору Европе након Другог светског рата убијени су људи због другачијег имена и вјерске припадности. Ово страдање је свједочанство бешчашћа, али и опомена генерацијама које долазе да се таква страхота више никад не смије поновити", рекао је тада Милатовић.
Учесницима комеморације у Поточарима прошле године поруком се обратио и тада већ бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић речима да "дубоко забрињава да и након 28 година на јавној сцени има оних који негирају или релативизују геноцид".
Бивши председник додао је да "и данас искрено жали и саосјећа са породицама жртава и преживјелим у геноциду у Сребреници, најмрачнијој страници послијератне историје региона и Европе".
Пре три године, 2021, тада у јеку епидемије вируса корона, Ђукановић је с маском на лицу био у Поточарима, где су му "мајке Сребренице" уручиле "Цвијет Сребренице". Сарајевски медији тада су објавили да је "Ђукановић без велике помпе пристигао у Поточаре, за разлику од потпредседника Владе Дритана Абазовића".
Месец дана раније, половином јуна 2021, Ђукановић је у Подгорици примио представнице удружења "Мајке енклава Сребренице и Жепе" које су у Црну Гору стигле у јеку расправе о разрешењу министра Владимира Лепосавића због "негирања геноцида у Сребреници". "Мајке Сребренице" захвалиле су тада Ђукановићу на "храброј и постојаној борби за добро Црне Горе и афирмације вриједности суживота, мира и толеранције уз позив да приликом наредне посете Поточарима буде њихов гост".
Иначе, Скупштина Црне Горе још 2009. године усвојила је Декларацију о прихватању резолуције Европског парламента о Сребреници а 2021. и Резолуцију о забрани негирања геноцида у Сребреници за коју је гласала већина од 55 посланика, 19 је било против а седморо уздржано.
Годину дана после тридесетоавгустовских промена, 2021, Скупштина Црне Горе, део тридесетоавгустовске већине уз помоћ ДПС-а, изгласала је "Резолуцију о забрани негирања геноцида у Сребреници". За резолуцију тада су гласали посланици ДПС-а ни чијем је челу још био Мило Ђукановић, као и СДП, СД, Бошњачка и албанске странке а из владајуће већине посланици Демократске Црне Горе као УРЕ Дритана Абазовића. Против су били посланице ДФ-а.
"Забрањује се јавно негирање постојања или умањење геноцида у Сребреници. Потврђује се ријешеност државе Црне Горе да у будућности спријечи геноцид и друге озбиљне злочине", наведено је у тада усвојеној резолуцији којом је Скупштина Црне Горе и фактички потврдила да је у Сребреници 1995. године почињен "геноцид".
Крајем маја ове године Црна Гора је у ГС УН гласала за резолуцију о Сребреници, а нешто раније "мајке Сребренице" јавно су захвалиле премијеру Црне Горе Милојку Спајићу "што је донео одлуку да Црна Гора подржи резолуцију Уједињених нација о геноциду у Сребреници".
Почетком августа 2021. године подгорички медији пренели су да Црна Гора "након деценију и први пут неће слати своје званичне представнике на прославу ′Олује′, 5. августа у Книн". Из Министарства вањских послова тада је "Дану" незванично речено да амбасадор Црне Горе неће ићи на обележавање "Олује" и да је то први пут после 16 година да нико неће бити послат.
