Србија и Балкан
Никола Тесла друговао са Марком Твеном: Волео је позориште, водвиљ и ноћне журке
Откад је крочио на тло Америке па до данас, о српском научнику које је рођен на данашњи дан 1856. године шире се бројне неистине, често истргнуте из контекста
Чувена је прича о белим рукавицама и Николи Тесли која спада у уметничке слободе разних Теслиних "биографа", али нажалост и данас је многи узимају за озбиљно. Музеј Никола Тесла у Београду нема ниједан податак да је он свакога дана користио нове беле рукавице. О томе не постоји никаква белешка, рачун, поруџбеница, нечије сведочанство или прича.
Поред измишљене приче о рукавицама, многи "биографи" тврде да је Тесла становао по хотелима (што је тачно, и у то време било модерно), али и да је број његове собе увек морао бити дељив са 3 (што не одговара истини).
На данашњи дан, давне 1856, рођен је Никола Тесла у малом селу, у Аустријском царству, у православној породици, од оца Милутина и мајке Георгине – Ђуке. Од када је крочио на тло Америке па до данас, 81 годину након што се преселио у вечност, о њему се шире бројне неистине, често истргнуте из контекста.
Допутовао је из Европе у њујоршку луку 6. јуна 1884. паробродом "Сити оф Ричмонд". Прво запослење добио је у Едисоновој компанији и почео да ради у Њуарку, градићу удаљеном око 40 км од Менхетна, у коме је Едисон имао једну од својих фабрика. У Њуарку, Тесла је живео у хотелу "Елизабет". О томе сведочи телеграм који му је послат на адресу хотела 4. јула 1884.
У јануару 1885, Тесла престаје да ради за Едисона и оснива своју компанију "Теслина електрична компанија за производњу светла" и сели се на Менхетн. Уз краће прекиде, када је због посла боравио у Питсбургу, Бафалу, Чикагу, Колорадо Спрингсу и на Лонг Ајланду, у Њујорку је живео до краја живота, готово шест пуних деценија.
До смрти 1943, Тесла је променио десетак хотела, али увек је становао на Менхентну и увек јужно од Централ парка. Најдуже је живео у хотелу "Асторија", више 20 година (од 1897. до 1918.), у соби 1021, чији број није дељив са 3.
Тесла је живео и у многим другим луксузним хотелима, а становници Менхетна са извесном дозом зависти тада су причали: "Већина људи иде у хотел 'Асторију' да се покаже, а Тесла тамо станује!"
Како је обожавао Пету авенију, једно време поново ту живи у хотелу "Сент Риџис", око пет година. У овом хотелу је становао у собама 1409, 1607 и 1614, па видимо да је само број једне собе био дељив са 3.
Повремено је могао себи да приушти нарочити луксуз, па је у хотелу "Пенсилванија" закупио две собе (1522 и 1322), само да би у њима чувао своје ствари, а у том периоду, од 1925. до 1930. становао је у хотелу "Гувернер Клинтон" у собама 2315 i 2021, чији бројеви нису дељиви са 3.
Као дугогодишњи станар "Њујоркера", имао је право да поред хотелског инвентара, донесе и свој намештај. Донео је војнички месингани кревет на којем је спавао, метални орман, сеф, секретар (стилски писаћи сто) и фрижидер који је радио на струју. Од личних предмета ту су били: прибор за бријање, коцкице за друштвену игру, бордо џемпер у којем је волео да седи у својој соби и кофер скоро исте боје као џемпер. У "Њујоркеру" је живео у собама 3327 и 3328, па поново видимо да је само број једне собе био дељив са 3.
Из непознатог разлога Тесла је добио и етикету особе која "није друштвена".
Његов најбољи и најоданији пријатељ био је др Паја Радосављевић (професор психологије и педагогије). Сачувано је више од 850 страница преписке између њих. Узајамно су се посећивали и виђали бар једном недељно. У Теслиним позним годинама, када је старост закуцала на врата, био је нека врста његовог заштитника. Преко Радосављевића је до Тесле долазио велики број људи, између осталих и српски фармер Живадин Стевановић кога је Тесла примио 26. јула 1939. Др Пају Радосављевић су звали "Теслин секретар", по сведочењу његовог унука др Боривоја Баклаја, који је tакође тврдио да је др Пају фамилија од миља звала Паша.
Теслино друштво
Српски проналазач Никола Тесла волео је музику, позориште, водвиљ и ноћне журке. Радо се дружио са оперском дивом Лилиан Нордика која је била и заштитно лице кока-коле 1904; са писцем и дипломатом Робертом Андервудом Џонсон и његовом супругом Кетрин; и са оперском дивом Милком Трнина. Нарочито је волео да слуша како на клавиру свира Маргерит Мерингтон. Први пут је слушао њено извођење у хотелу "Асторија" 13. децембра 1897.
Са Марком Твеном је одлазио у чувени клуб "Плејерс", дружио се и са Милошем Тошићем, војним аташеом у нашем конзулату у Њујорку, са Ен Трејси Морган, најмлађом од четворо деце Ј. П. Моргана, и многим другим.
Тесла је остао млад духом, неуморно је писао честитке три године пре него што је преминуо. У малом Тесла Музеју у лобију хотела "Њујоркер" су изложена и бројна писма, разгледницe и честитке које је Тесла добијао од собарица из хотела које су радиле на спрату где је он живео, од продаваца поврћа и цвећа, до кројачице која му је шила кошуље и одела, a у дрвеној витрини изложено је мноштво његових фотографија међу којима је једна са краљем Петром Другим Карађорђевићем.
