Шмит прети: Нећу дозволити раздруживање Републике Српске од Федерације БиХ
Кристијан Шмит, који у Републици Српској није признат за високог представника, рекао је да неће дозволити раздруживање Републике Српске од Федерације БиХ и поручио да има алате да то спречи.
"Имам на располагању све инструменте како бих осигурао спровођење Дејтонског мировног споразума, своје потезе никад не најављујем, али нећу дозволити било какво раздруживање ове земље", рекао је Шмит у интервјуу за сарајевску БХРТ.
Навео је и да се ради о "озбиљном кршењу" Дејтонског споразума, те да не очекује било какву кооперацију из Федерације БиХ по овом питању.
"Овде се не ради о ФБиХ него се ради о држави и то је оно што је дефинисано Дејтонским споразумом. Уколико не буде никаквих реакција људи би изгубили поверење у мировни споразум. Чуо сам да још увек није јасно у Републици Српској и НСРС шта заправо са овим желе да ураде. Ако траже моју препоруку, то је да не иду у никакво раздруживање, сепарацију или слично. То би значило нове границе, померање становништва на нова места, и то би изазвало нови конфликт", рекао је Шмит.
Од политичара БиХ је тражио враћање европским интеграцијама и реформама, а не "темама које припадају 19. веку".
"Ако видим да имамо блокаде у функционалности земље, ја и Међународна заједница можемо реаговати само у корист грађана. Ја сам ту да подсетим политичке елите да морају деловати и бити одговорни за оно што се дешава", рекао је Шмит, пренео је портал "Вијести.ба".
Како је раније објављено, Република Српска израдила је документ о "мирном раздруживању" који ће понудити Федерацији БиХ.
Споразум о регулисању односа Републике Српске и Федерације БиХ у складу с Дејтонским споразумом и међународним актима, у којем се говори о тзв. "мирном раздруживању", Република Српска је најавила нешто пре него што је у Генералној скупштини УН усвојена резолуција о Сребреници, иницирана у тајности од бошњачких политичара.
Како је пренео део медија главни члан поменутог споразума предвиђа: "Стране се мирно раздружују због немогућности обнављања изворног Општег оквирног за мир у БиХ, који је гарантовао равноправност ентитета и конститутивних народа на основу консензуса применом консоцијативне демократије и механизама заштите ентитетских и националних интереса".
"Стране ће након мирног раздруживања функционисати суверено у складу с државноправном традицијом, коју баштини Република Српска од 9. јануара 1992. године, када је проглашена те традицијом коју баштини ФБиХ од 18. марта 1994. када је образована Вашингтонским споразумом", наводи се такође у Споразуму.
Дефинисано је да би граница била на месту тренутне линије разграничења између два ентитета и да би оба задржала своју територију.