Црна Гора увела је санкције Руској Федерацији и свему са предзнаком "руско" још 2022. године и то након бурне седнице коју је обележио сукоб тадашњег премијера и министра спољних послова. Инцидент је настао јер нико од њих није хтео, макар јавно, да упрља руке стављајући потпис на документ о увођењу санкција.
Са друге стране, у потпуној тишини и испод жита, донета је одлука о санкцијама руским медијима у Црној Гори, између осталих, и београдским редакцијама РТ Балкан и Спутњик.
Шта се тачно десило сазнали смо данас на основу саопштења Агенције за електронске медије ЦГ. Одлука о забрани руских медија донета још пре две године, али је ово тело обавестило емитере о њеном спровођењу тек недавно, 3. јула.
У протекле две године су, наводе из АЕМ-а, водили више поступака како би забрана руских медија била спроведена. Од јуче, за све који прекрше нова правила, примењиваће мере које су им у надлежности.
Према Закону о међународним рестриктивним мерама, уколико правно лице не примењује санкције, прети му казна од 1.000 до 40.000 евра.
Међутим, у Црној Гори не постоји институција која је надлежна за контролу садржаја на интернет страницама, нити су дужни да то раде оператори електронских комуникација. Односно, у Црној Гори, макар за сада, могуће је приступити нашем сајту, али су зато искључена емитовања руских телевизија.
У случају да не можете да нас читате у Црној Гори, пратите нас на нашем телеграм каналу.
Санкције постигле контраефекат
Нико није знао за све врсте санкција које је Црна Гора увела Руској Федерацији, под невиђеним притиском САД и ЕУ, а посебно НАТО пакта, каже председник Удружења новинара Црне Горе Тихомир Бурзановић на питање да ли су они као удружење знали за одлуку владе у Подгорици.
"О самом увођењу медијских санкција државна власт ћути и крије, јер добро зна да то није воља народа у Црној Гори и да се грађани Црне Горе не слажу са таквом одлуком, посебно што су 30 година трпели медијски мрак и медијску самовољу режима Мила Ђукановића. Тако да актуелна власт у Црној Гори наставља тамо где је Ђукановић стао што се тиче медија и санкција према Руској Федерацији", каже Бурзановић за РТ Балкан.
Напомиње да се народ у Црној Гори о стању у Русији и о Специјалној војној операцији у Украјини информише захваљујући руском амбасадору Владиславу Масленикову, који је свакодневно у контакту са становницима Црне Горе.
"Маслеников на дневном нивоу добија позиве од грађана Црне Горе да их посети и да им се обраћа о стању у Русији и Украјини, што он то веома успешно и дипломатски коректно и ради. Треба питати амбасадорку САД Рајнке Џудит колико је пута позвана од народа у Црној Гори да буде њихов гост и да говори на народним скуповима. Рећи ћу вам одговор – ниједном. Та амбасадорка САД седи под обезбеђењем у својој канцеларији, прикупља црногорске социјалне случајеве и ухљебе, дели им грантове и спроводи своју недемократску мисију у Црној Гори", каже Бурзановић.
Наш саговорник напомиње да се до сада у Црној Гори о санкцијама руским медијима огласило само удружење чији је председник и не очекује да ће бити других званичних реакција.
"Но, како је данас ера слободе медија и информисања захваљујући интернету на врхунцу, санкције према руским медијима су постигле контраефекат, јер сада народ у Црној Гори још више и детаљније прате руске медије, који су, узгред буди речено, најобјективнији када је реч о стању у Украјини и Специјалној војној операцији", закључује Бурзановић.
Класична цензура
Реч је о скандалозној одлуци Владе Црне Горе којом се крше основна начела и права која су записана у уставима, законима и међународним декларацијама – право на слободно информисање, оцењује уредница телевизије Адриа у Црној Гори Рајка Раичевић.
"Реч је о класичној цензури и невезано да ли је реч о Русији, Америци, Француској, Србији, Хрватској... То је недозвољен потез којим се гуши слобода информисања и право јавности да буде информисана", оцењује наша саговорница.
Раичевићева указује да се на овај начин уводи једнострано извештавање, форсирање једне стране, немогућност слободе информисања, што се крши са свим новинарским принципима и стандардима, као и основним људским правима.
На питање да ли ће бити неке реакције у Црној Гори, Раичевић одговара да је јавност већ реаговала.
"Али се плашим да та реакција неће као епилог имати промену ове, да поновим, скандалозне одлуке", закључује Раичевићева.