Србија и Балкан

Андрија Мандић најавио обнову капеле на Ловћену, са Цетиња запретили да се "не игра ватром"

"Сматрам да смо данас зрели као друштво и заједница да реализујемо ту идеју која ће довести до помирeња и окупљања људи у Црној Гори", рекао је Мандић данас на Цетињу
Андрија Мандић најавио обнову капеле на Ловћену, са Цетиња запретили да се "не игра ватром"© Andrea Innocenti/REDA&CO/Universal Images Group via Getty Images

На свечаности поводом доделе Тринаестојулске награде данас у Владином дому на Цетињу, председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић иницирао је идеју обнављања Његошеве капеле на Ловћену.

"Обнављање Његошеве капеле на Ловћену је идеја коју је покренула Митрополија црногорско-примореска и митрополит Амфилохије. Сматрам да смо данас зрели као друштво и заједница да реализујемо ту идеју која ће довести до помирeња и окупљања људи у Црној Гори. И желим да искористим прилику да је као предсједник Скупштине Црне Горе јавно иницирам", рекао је Мандић.

"Поштујући Његошеву жељу успоставили бисмо нову моралну вертикалу која ће учинити да Црна Гора оздрави и да у бољу будућност закорачи свјесна себе и своје славне историје затварајући поглавље подјела и нетолеранција", додао је.

Председник Скупштине Црне Горе је напоменуо да нико неће рушити маузолеј на Ловћену.

"На Ловћену ће се градити а не рушити. Шаљемо поруку да ће земља Црна Гора бити по мјери свих грађана, и биће мјеста за све, баш као и на Ловћену", рекао је Мандић.

Одмах је реаговао градоначелник црногорске престонице Цетиње Никола Ђурашковић који је Манидћу поручио да "наум" изградње капеле на Ловћену "никад неће проћи".

"Ловћен је највећи црногорски симбол, црногорски Олимп и вертикала вјечне Црне Горе. Мандићу, на Ловћену ћеш градити таман ка' што сте одржали ријеч 'догодине у Призрену'. Не играј се ватром, јер ти тај наум никад неће проћи. Превише сте се осоколили и осилили, ваљда мислите да можете, јер смо 'мирни', али за све постоји црвена линија", навео је Ђурашковић.

Градиначелник Цетиња је неставио да када се "до ње дође", до те "црвене линије" – "другачије се разговара".

"Окупирали сте нам цркве, покушавате успоставити премоћ друге државе у општинама у којима сте власт, сад бисте и на Ловћен?! Грдно си се преварио, Мандићу. Неће моћи", запретио је Ђурашковић.

Реаговао је и посланик СД у Скупштини Црне Горе Никола Зиројевић речима да "престоно Цетиње и већинска Црна Гора неће дозволити спровођење овог наума", додавши да "једини производ овакве реторике и идеје може бити нарушавање мира и грађанског склада у држави".

"Председник Скупштине се, изгледа, озбиљно уживио у улогу неимара. Док из Мојковца стижу информације да Мандић зида сопствену задужбину, са Цетиња данас, симболично, дванаестојулски, иницира нове грађевинске радове. Грађанску Црну Гору би, да може, најрадије одозго обурдао у море. А, када говорите на ову тему, имајте на уму да хеликоптер на Ловћен не слијеће", рекао је Зиројевић.

Средином септембра 2020. године, пошто је митрополит Афилохије рекао да ће црква радити на обнављању капеле на Ловћену и градњи цркве Свете Тројице на простору између Биљарде и Владиног дома на Цетињу, "црногорске патриоте" тада су на Цетињу поставили транспарент којим су поручили да неће дозволити обнављање капеле на Ловћену као ни градњу цркве Свете Тројице.

"Док се Земља око Сунца креће, Цетиње то дозволити неће", стајало је на транспаренту који је тада постављен на улазу у Цетиње.

Осам година раније, средином 2012. године, митрополит Афмилохије затражио је да се на Ловћену обнови црква Светог Петра Цетињског, односно капела у којој је био сахрањен Петар Други Петровић Његош. Амфилохије је тада на литургији у Котору рекао да је о томе већ разговарао са председником Црне Горе Филипом Вујановићем као и да моли црногорског премијера Игора Лукшића да ту идеју прихвати.

Тадашњи председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић рекао је да је тај захтев "атак на темељне црногорске вредности" и поручио "да држава то не сме да дозволи".

"Насртаја ће бити док год СПЦ мисли да замени оно што се оружјем некада постизало у Црној Гори. Док год мисли да културом надомести војну окупацију", рекао је тада Кривокапић.

image