Сутра конститутивна седница Европског парламента: Бира се председник ЕП, а 18. јула председник ЕК

Конститутивна седница новог сазива Европског парламента (ЕП) одржаће се од 16. до 19. јула у Стразбуру, а први задатак посланика биће избор председника и потпредседника тог тела ЕУ, након чега ће одлучивати и о томе да ли ће подржати актуелну председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен да добије други мандат на тој функцији.

Седница ће почети у 10 часова, након чега ће посланици бирати председника ЕП за наредне две и по године.

Кандидаткиња за председницу ЕП је актуелна председница овог тела Роберта Метсола, политичарска са Малте из редова Европске народне партије, политичке групације која је добила највише гласова у ЕП након избора који су одржани од 6. до 9. јуна ове године.

Председник ЕП се бира тајним гласањем и апсолутном већином важећих гласова. Након избора председника ЕП, посланици ће сутра изабрати и 14 потпредседника, а потом би У среду требало да бирају и пет квестора, који су надлежни за управна и финансијска питања која се непосредно тичу посланика и њихових услова рада.

Потпредседници ЕП и квестори се такође бирају апсолутном већином, на период од две и по године, као и председник Европског парламента.

Гласање о кандидатури Фон дер Лајенове за нови мандат заказано је за четвртак, 18. јула у 13 часова, саопштено је раније из Европског парламента.

Фон дер Лајенова, такође чланица Европске народне партије, која је крајем јуна добила подршку лидера ЕУ, претходно ће се тог дана у 9 часова обратити на седници ЕП и изложити своју визију и планове за наредних пет година, након чега ће уследити дебата са посланицима ЕП.

Након расправе, биће одржано тајно гласање о њеној кандидатури, а да би била изабрана, потребно је да добије подршку апсолутне већине чланова парламента, односно најмање 361 од 720 посланика.

Уколико за њу не буде гласало довољно посланика ЕП, лидери ЕУ морају да у року од месец дана предложе новог кандидата за председника Комисије.

Најављена блокада Орбановог савеза у ЕП: Не дају им ниједан одбор

Током пленарне седнице посланици ће гласати и о бројчаном саставу сталних одбора и пододбора, као и међупарламентарних делегација.

На агенди је и дебата са председником Европског савета Шарлом Мишелом и Европском комисијом о самиту лидера ЕУ 27. јуна, као и питање рата у Украјини.

Лидери политичких групација ће у среду дати изјаве о потреби континуиране подршке ЕУ Украјини, након чега ће уследити гласање о резолуцији о подршци тој земљи.

Избори за Европски парламент одржани су од 6. до 9. јуна ове године, а највише гласова на њима је освојила Европска народна партија која, према прелиминарним резултатима, има 188 мандата, док су на другом месту Социјалисти и демократе са 136 мандата.

Трећа највећа политичка групација у ЕП су новоформиране Патриоте за Европу мађарског премијера Виктора Орбана са 84 посланика у ЕП, а на четвртом месту су Европски конзервативци и реформисти италијанске премијерке Ђорђе Мелони са 78 посланика.

Следе либерали окупљени у групацији Обновимо Европу са 77 посланика, Зелени са 53 посланика, Левица са 46 посланика, док ће новоформирана Европа суверених нација, предвођена Алтернативом за Немачку, имати 25 посланика.