Њујорк тајмс данас организује први масовни штрајк у последњих 40 година због тога што синдикати и менаџмент нису постигли договор о платама и раду на даљину.
Преговарачи компаније "Њујорк тајмса" и синдиката, који представља највећи део ове редакције, нису успели да се договоре о платама, здравственим и пензионим накнадама и другим питањима. Новинари и уредници "Њујорк тајмса" започели су у четвртак једнодневни штрајк, незадовољни чињеницом да се одуговлаче разговори између синдиката и компаније.
До сада је одржано више од 40 састанака, али они су "показали само ограничен напредак".
Преговарачи нису успели да постигну договор о платама, здравственим и пензионим накнадама и другим питањима. Више од 1.100 запослених у редакцији подржало је једнодневни штрајк.
У редакцији "Тајмса" запослено је више од 1.800 људи. У среду синдикат је саопштио да предлог компаније о платама и даље далеко заостаје за инфлацијом и за просечном стопом повећања плата у САД". Извршни директор "Тајмса" Џо Кан рекао је да је разочаран оваквом одлуком синдиката.
Неизвесни економски изгледи
Спорна питања укључују и систем оцењивања учинка за запослене. У истраживању објављеном у августу, синдикат је саопштио да је постојећи систем дискриминаторан. „Белци имају већу вероватноћу да добију највише оцене", наводи се у овом истраживању, „док за Афроамериканце и Латиноамериканце постоји већа вероватноћа да добију најниже оцене."
Суочене са успоравањем оглашавања и неизвесним економским изгледима, неке медијске организације су последњих недеља почеле да отпуштају запослене, укључујући Си-Ен-Ен, "Базфид" и новински ланац "Ганет".
Током преговора са "Тајмсом", преставници синдиката су тврдили да се новинари и уредници суочавају са инфлацијом, а да компанија остварује "здрав профит".
Извршни директор "Тајмса" Мередит Копит Левијен написала је у мејлу који је послала запосленим у компанији да је "профит компаније знатно испод оног од пре неколико деценија."
Током последње деценије компанија је покушавала да обнови економски раст у индустрији која се радикално трансформише, тврди Левијенова. "То смо чинили тако што смо доносили финансијске одлуке које су одрживе не само у овом тренутку већ и у годинама које долазе."