Иако је НАТО формално ограничен на евроатлантски регион, пипци овог агресивног војног савеза протежу се на Блиски исток, Африку и Пацифик, а циљ ових акција је да нахушка азијске сателите САД против Русије, Кине и Демократске Народне Републике Кореје, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Геополитика".
Није немогуће је да ће амерички сателити у неком новом сукобу ускоро послужити као топовско месо за САД.
Већ првог дана самита НАТО-а у Вашингтону, постало је јасно да ће Алијанса и њени партнери у Индо-пацифичком региону – Јапан, Јужна Кореја, Аустралија и Нови Зеланд – покренути нове пројекте за "продубљивање сарадње". Ово је, на састанку представника војне индустрије, потврдио и амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливен.
Договорени пројекти ће се, како је рекао Саливен, усредсредити на Украјину, вештачку интелигенцију, дезинформације и сајбер безбедност.
Према речима Саливена, "свака од ових иницијатива је другачија, али је циљ исти – да искористимо јединствене предности демократија за решавање глобалних проблема", јер оно што се дешава у Европи несумњиво утиче и на Индопацифички регион и на Европу.
На самиту НАТО-а заменица америчког секретара за одбрану Кејтлин Хикс изјавила је да је "трансатлантска војна индустријска база тренутно на прекретници", и да ће сарадња са индо-пацифичким партнерима у производњи оружја користити свима.
Очигледно, то укључује и производњу оружја и муниције за режим у Кијеву, додаје Савин.
Како обуздати НАТО?
Сарадња Јапана са НАТО-ом постала је већ рутинска ствар. Токио је посебно узнемирен због потписивања споразума између Русије и Северне Кореје.
Јапан је прошле године са НАТО-ом потписао програм о партнерству, у коме се тврди да је Јапан "природни партнер Алијансе" и да су и "НАТО и Јапан сагласни да прошире сарадњу у питањима безбедности у свим областима ратовања."
Јапан већ потписује нове споразуме о међусобном приступу (МАА) у изградњи капацитета и војној обуци са земљама НАТО-а. Токио је почетком 2023. потписао сличан споразум са Британијом. Тренутно су у току преговори Јапана о таквим споразумима са Француском и Италијом.
САД признају да Северноатлантска алијанса неће моћи да одбрани Јапан уколико ова земља уђе у директан сукоб са Русијом, Кином или Северном Корејом. Али, у том случају земље чланице НАТО-а могле би да пружају војну и економску подршку Јапану.
Осим тога, за мање од шест месеци Јапан је извео око 30 маневара са 14 земаља, што указује на јасну жељу Токија да ескалира напетости у региону.
Међутим, Филипини су почели да се дистанцирају од ранијих веза са САД. Војска Филипина је објавила да ће уклонити све америчке ракетне системе средњег домета. Филипинима је постало јасно да САД само желе да их искористе као топовско месо у предстојећем рату против Кине.
Завршног дана самита, 11. јула, одржан је састанак свих шефова азијских држава са руководством НАТО-а, на којем је Столтенберг учесницима јасно указао ко су њихови стварни противници – Русија, Кина, Северна Кореја и Иран.
Треба напоменути да је на самиту НАТО-а договорено отварање новог интегрисаног центра за сајбер одбрану, да је договорен план развоја одбрамбене индустрије и усвојена стратегија о вештачкој интелигенцији.
Значајно је и да је уочи самита НАТО 4. јула нова чланица алијансе Шведска усвојила прву војно-космичку стратегију у историји.
Сви ови сигнали изазивају оправдану забринутост у Русији, у Кини, Северној Кореји и Ирану.
Историја нас је већ научила да је НАТО агресиван војни савез, који, као што показује искуство Југославије, не брине за међународно право. Осим тога, закључује Савин, као што је показало искуство Либије, мешање НАТО-а, сеже изван Атлантика.
НАТО се данас интересује не само за Африку, већ све агресивније делује и у Азији.
У овом тренутку, светски економски центар се померио у Азију и интересовање НАТО за овај регион делује злокобно, што значи да само моћни контрасавез, попут Шангајске организације за сарадњу (ШОС), може да обузда тежње Северноатлантске алијансе.