Свет
Амерички аналитичар: Нова визија спољне политике Ирана председника Пезешкијана
Највећа промена која може да се деси у иранској спољној политици је смањење напетости са Западом и повећање билатералне трговине, али до тога вероватно неће доћи, тврди Ендру Корибко
Новоизабрани ирански председник Масуд Пезешкијан, који је победио на изборима расписаним средином маја, након трагичне погибије бившег председника Ибрахима Раисија, објавио је своју спољнополитичку визију под насловом "Моја порука новом свету" у "Техеран тајмсу", али разлог зашто се његов приступ назива иновативним и "свежим" превазилази начин размишљања "мејнстрим медија", као и многих алтернативних медија на Западу, пише амерички аналитичар Ендру Корибко за сајт "Катехон".
Оба западна медијска табора верују да је свет стриктно подељен на Запад и "незапад", пише Корибко. Запад предводе САД, а Кина "незападни свет", и њима је, вероватно, суђено да се сукобе.
И једни и други медији огорчено реагују на сваки степен сарадње са ривалом који припада супротној страни. Тако су мејнстрим медији били огорчени због посете мађарског премијера Виктора Орбана Москви, у оквиру његове мировне мисије, док су алтернативни медији реаговали слично када је индијски премијер Нарендра Моди прошлог лета посетио Вашингтон.
До сада су многи у ова два табора гледали на Иран као земљу чија је позиција унапред одређена и позната. Међутим, Пезешкијан је изјавио да је спреман да побољша односе са противницима Ирана уколико се према његовој земљи односе са поштовањем.
Пезешкијан је у чланку написао: "Поздравићемо искрене напоре за ублажавање напетости и узвраћање добре вере." Такође, он је позвао на проширење односа са Турском, Саудијском Арабијом, Оманом, Ираком, Бахреином, Катаром, Кувајтом и Уједињеним Арапским Емиратима.
Такође, Пезешкијан жели да прошири сарадњу са Русијом и Кином. Трећи корак је покушај проналажења пута за побољшање односа са Западом. Његов циљ је је стварање стабилних међународних услова за стабилан и миран развој.
Пезешкијан је, наставља амерички аналитичар, повезан са "реформистичком" школом иранских политичара, који се залажу за постепене промене у иранској политици, и у земљи и иностранству, док њихови "пријатељски ривали" верују да би ове реформе прошириле корупцију у земљу и да би то на концу довело до инсталирања проамеричког режима. Без обзира на ставове ове две фракције, остаје чињеница да је свака на свој начин патриотска и да ирански систем неће дозволити да "издајник" дође на власт.
Ово објашњење је, додаје Корибко, неопходно како би се распршиле заблуде неких алтернативних медија који верују да је Пезешкијан "тројански коњ" САД.
Систем изграђен након 1979. године у Ирану поседује контроле које спречавају "издајнике" да разоре земљу. Ништа важно не може да се уради без одобрења врховног вође, кога подржава Корпус иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) и друге структуре, које чине главни бедем заштите Иранске револуције.
Иран ће наставити да следи курс који је зацртао Раиси
Чињеница је да Пезешкијан заинтересован за проналажење начина за зближавање са Западом не чини га "издајником" идеје мултиполарности, тврди Корибко. Кина је у односу сложене економске међузависности са западним земљама, упркос томе што је она један од најмоћнијих покретача мултиполарности на свету. Позиција Индије значи превазилажење граница између Запада и "незапада", што је прагматичан приступ, који Пезешкијан покушава да имитира.
У ствари, много је више уобичајено да незападне земље покушавају да уравнотеже своје односе са Западом, него да немају никакве значајне односе са Западом, тврди Корибко, тако да су земље попут Ирана, Русије, Северне Кореје и неколико других изузетак, а не правило.
Наравно, Запад често искориштава те односе, помоћу којих жели да створи несразмерну зависност, и то путем тржишта, инвестиција, наоружања... Таква замка се може се избећи уколико незападни лидери сачувају опрезан приступ. Пезешкијан је уверен да Иран може да спречи хибридне претње, које су повезане са обнављањем трговине са Западом. Ипак, мало је вероватно да ће његове идеје наићи на успех.
Запад у целини формулише политику према парадигми зависности, о чему сведоче кампање притисака против Русије, Ирана или Северне Кореје.
Природно је да западни мејнстрим медији подржавају овакво размишљање, али они у алтернативним медијима који заступају такве ставове, углавном су идеолошки мотивисани активисти, који су толико посвећени мултиполарности да се несвесно понашају као веће присталице мултиполарности од водећих мултиполарних земаља.
Ово је кључна тачка коју треба имати на уму када размишљамо о Пезешкијану, тврди Корибко, и када процењујемо стварне намере које стоје иза нове спољне политике Ирана. Ирански народ је гласао за њега, јер је желео да изабере "реформисту", који ће постепено мењати и унутрашњу и спољну политику земље. Али, ирански народ зна да не треба очекивати ништа драстично због строгог система контроле свих актера иранске политике.
Ако Запад одбије његове предлоге, као што се очекује, Иран ће једноставно наставити да следи спољнополитички курс који је зацртао Раиси и ништа се неће променити.
Највише што може да се деси, сматра амерички аналитичар, јесте повећање билатералне трговине и смањење напетости са Западом.
Како закључује Корибко, Пезешкијан само покушава да промовише мир, што довољно говори о његовом личном интегритету.
