Свет
Може ли Америка да "брани Тајван од Кине": Трамп мисли да не, и у праву је
Величина Кине и близина Тајвана представљају огромну, непремостиву предност, без обзира колико својих постојећих војних способности Сједињене Државе додељују источној Азији, предност Кине на домаћем терену, у ракетама и беспилотним летелицама, може је надвладати, пише "Ејжа тајмс"
Интервју Доналда Трампа за "Блумберг" од 17. јула подстакао је новинске наслове да "САД неће бранити Тајван од кинеске инвазије под његовим председништвом", како се пожалио "Дејли телеграф".
Али, он то није рекао: изјавио је да Кина не мора да напада Тајван, који се налази у домету онолико кинеског оружја уколико им је стало да пуцају на њега, пише "Ејжа тајмс".
Бивши председник и фаворит за новембарске изборе у САД износио је аргументе здравог разума, за разлику од замагљивања америчких стручњака за одбрану – укључујући многе из Трамповог табора.
САД имају погрешну врсту војске да се боре против копнене силе са најнапреднијом способношћу масовне производње на свету, способном да произведе велики број противбродских ракета и дронова, док амерички војни аналитичари имају незавидан задатак да објасне тридесет година грешака.
Трамп, с друге стране, игнорише стручњаке и указује на очигледно.
"Тајван је удаљен (од САД) 15.200 километара. Од Кине је удаљен 109 километара. Мала предност, а Кина је огроман комад земље, могли би само да га бомбардују. Чак ни то не морају, могу буквално само да шаљу ракете. Сада не желе то да ураде јер не желе да изгубе све те фабрике чипова", рекао је Трамп.
Строго говорећи, Тајван је удаљен 160 километара од кинеског копна, док је максимални домет артиљеријских граната око 30 километара, али Кина има довољно пројектила да уништи острво ако то одлучи. Она то неће, као што је Трамп сугерисао, не само зато што не жели да уништи тајванске фабрике које држе 90 одсто светске производње напредних чипова, већ и зато што не жели да убија тајванске грађане које сматра кинеским држављанима.
У случају кризе, на пример, корака ка формалном суверенитету Тајвана, Кина би блокирала острво. Они увозе све енергенте, углавном природни гас, и имају капацитет складиштења од око три недеље. Кина треба само да обавести бродске компаније да ће потопити сваки ЛНГ танкер који се приближи острву и светла би се угасила на Тајвану за мање од месец дана.
Кина није толико глупа да пошаље летелицу преко 160 километара отвореног мора. Амерички стручњаци за одбрану, као што су Центар за нову америчку безбедност и Центар за стратешке и међународне студије, приређују "ратне игре" о могућој кинеској инвазији како би прикрили неуспех америчке одбрамбене стратегије.
Ниједна војна сила удаљена 9.500 километара од куће не може да се мери са ватреном снагом оближњег противника са копна.
Говорећи о ракетним снагама кинеске Народне ослободилачке војске, мајор Кристофер Михал написао је 2021. у часопису америчке војске да је кинеска армија "највећа копнена ракетна сила на свету, са преко 2.200 конвенционално наоружаних балистичких и крстарећих пројектила и са довољно противбродских ракета да нападну сваки амерички борбени брод у Јужном кинеском мору".
У Пентагоновој процени кинеске војске из 2023. указује се да им балистичка ракета ДФ-21Д омогућава да са кинеског копна изводе прецизне ударе дугог домета на бродове, укључујући и носаче авиона, ван Западног Пацифика. ДФ-21Д има домет већи од 1.500 километара, опремљена је маневарским возилом и наводно способна за брзо пуњење на терену.
Кина тврди да има аутоматизоване фабрике које могу произвести 1.000 мотора крстарећих ракета дневно. Такође, може да произведе исто толико противбродских дронова какве ефикасно користе Хути против америчких бродова у Црвеном мору. Лако их је оборити савременим противракетним системима, али амерички разарач може да носи само 100 пресретача у свом складишту.
Кина може са копна да испали онолико пројектила колико жели. Кина такође има око 60 тихих електричних подморница и око 1.000 авиона четврте и пете генерације.
САД су изградиле погрешну врсту војске, нешто што ниједан истраживачки центар који финансира Пентагон не жели да призна. Насупрот томе, Доналд Трамп је изјавио очигледно: огромна величина Кине и близина Тајвана представљају огромну, непремостиву предност. Штавише, бојни бродови су постали лаке мете за модерне пројектиле.
Без обзира колико својих постојећих војних способности Сједињене Државе додељују источној Азији, предност Кине на домаћем терену, у ракетама и беспилотним летелицама, може је надвладати.
САД би требало да имају за циљ "равнотежу снага која је у складу са нашим разумним разликама", одржавајући статус кво у односу на Тајван, како је рекао бивши млађи званичник Пентагона Елбриџ Колби, који се наводно разматра за виши положај националне безбедности у новој Трамповој администрацији.
То значи да ће Кина дозволити Сједињеним Државама да се претварају да су пацифичка сила, да се они праве да прете инвазијом на Тајван док се Тајван прави да се брани.
Трамп је често говорио о изградњи ракетног штита који би чувао америчко тло по угледу на Стратешку одбрамбену иницијативу Роналда Регана. То је управо права идеја, али би захтевала драстично мењање приоритета одбране и радикалну трансформацију америчке војске.
