Свет
ФСБ објавио нова документа о операцији "Валкира": Како је Вермахт покушао да убије Хитлера (ФОТО)
Покушај убиства 20. јула 1944. није био први, већ је било више од 40 атентата на Хитлера, које је Фирер преживео неким чудом. Супротно популарном веровању да су нацисти били искључиво присталице Хитлера, многи су његову политику сматрали погубном за Немачку
Пре тачно 80 година, 20. јула 1944. године, у седишту Фиреровог склоништа у Растенбургу (Источна Пруска) догодио се најпознатији атентат на Адолфа Хитлера. Немачка војска је покушала да убије Фирера како би спасила Немачку од катастрофе.
Наиме, покушај убиства 20. јула 1944. није био први. Већ је било више од 40 атентата на Хитлера, које је Фирер преживео неким чудом. Супротно популарном веровању да су нацисти били искључиво присталице Хитлера, многи су његову политику сматрали погубном за Немачку.
Отпор је кулминирао пре 80 година са операцијом "Валкира", а Немци никада тако нису били близу свргавања диктатора као тог 20. јула 1944. године.
Завереници су детонирали бомбу током састанка Хитлера и војске у његовом штабу Волфшанце, у источној Пруској, али је вођа Трећег рајха преживео.
Хитлер је био само повређен, а завера је пропала, док је већина њених учесника погубљена.
Током тог дана угушени су наступи завереника у Немачкој и окупираном делу Француске, а ликвидирани су неки од најактивнијих учесника, на челу са пуковником фон Штауфенбергом.
Након тога је уследио прогон ширег круга људи умешаних у покушај државног удара. Бројке се разликују, па су тако нацистички судови ухапсили хиљаде људи, док су стотине погубили.
Неки високи немачки војни лидери, за које се сумњало да су учествовали у завери, или барем да је нису пријавили, били су приморани да изврше самоубиство или су ликвидирани путем инсценираних самоубистава, укључујући фелдмаршале фон Клугеа и Ромела.
Заменик директора Одељења за науку и образовање Руског војноисторијског друштва (РВИО) Денис Шпољански оценио је да ликвидација Хитлера у јулу 1944, можда, не само да не би донела користи СССР-у, већ је могла и да погорша ситуацију.
"Могуће је да би завереници пристали на примирје са САД и Великом Британијом како би преусмерили своје борбено спремне јединице са Западног фронта против Црвене армије", рекао је Шпољански.
Историчар је нагласио да би Немци, да су се помирили са Западом, у замену за елиминацију Хитлера, као и за повлачење немачких трупа из Француске, Белгије, Холандије и, могуће, Данске, могли да пребаце део својих борбено спремне снаге са Западног фронта на Источни, што би погоршало ситуацију Црвене армије.
Он је истакао да, у случају да је Хитлер остао на власти, нико од западних лидера не би се одлучио на сепаратни мир, због тога је сам СССР свесно напустио очигледну идеју о организовању ликвидације Фирера.
"Занимљива чињеница је да данас знамо да је Совјетски Савез планирао и покушај убиства Хитлера у почетној фази рата, али да је око 1943. Стаљин одустао од те идеје, јер је веровао да је Хитлер толико демонизована фигура да је више једноставно немогуће наћи погодног антагонисту који би ујединио коалицију", објаснио је.
ФСБ објавила нове архивске материјале о околностима атентата на Хитлера
"Хтели су да убију вођу нацистичке Немачке Адолфа Хитлера крајем јуна - почетком јула 1944. експлозијом бомбе на презентацији немачке пешадијске опреме", рекао је својевремено Ханс Ратенхубер, бивши шеф његовог личног обезбеђења и бивши шеф Царске службе безбедности.
Федерална служба безбедности Русије (ФСБ) скинула је ознаку тајно и објавила нове архивске материјале о околностима атентата на Хитлера, а међу овим документима су и копије сведочења групенфирера СС Ратенхубера, које је он дао државним безбедносним агенцијама СССР-а после Великог отаџбинског рата.
Конкретно, покушај убиства био је планиран "крајем јуна, почетком јула 1944", а према речима Ратенхубера, планирано је да се Хитлеру покажу нови тенкови на аутопуту испред замка Клесхајм, код Салцбурга, као и нове војне униформе и новo офанзивно пешадијско оружје.
"Завереници су намеравали да у опрему пешадије уграде бомбу. Али и од тога се одустало", прецизирао је Ратенхубер.
Како је додао, одустало се и од атентата на Хитлера бомбом у његовој резиденцији Бергхоф, у Баварским Алпима, "пошто се група завереника плашила, како је откривено током испитивања, да неће моћи да побегне из области Оберсалцберг због предузетих мера безбедности".
