Свет
Азербејџан оптужује ЕУ зато што не жели да склопи дугорочне споразуме о испорукама гаса
Краткорочни уговори спречавају Баку да обезбеди финансирање европске потражње за гасом
Азербејџан је оптужио ЕУ да третира ову земљу као "ватрогасца", јер склапа само краткорочне гасне уговоре, упркос томе што је од Бакуа тражила да значајно повећа извоз овог енергента, преноси "Фајненшел тајмс".
Бакуу је потребна дугорочна сигурност како би обезбедуо финансијска средства за повећање производње гаса у Каспијском мору, изјавио је амбасадор Азербејџана у ЕУ Вакиф Садиков.
"Не можемо бити ватрогасац који само шаље гас", рекао је Садиков. "Потребни су нам дугорочни уговори како бисмо могли да затражимо дугорочно фининасирање од банака".
Брисел и Баку су 2022. године постигли договор о повећању годишњег извоза гаса Азербејџана у ЕУ.
Садиков каже да ЕУ не жели да потпише дугорочне уговоре због жеље блока да смањи потрошњу фосилних горива и достигне нулту емисију гасова стаклене баште до 2050. године.
ЕУ се обавезала да ће до 2040. смањити емисију гасова стаклене баште за 90 одсто.
Азербејџан би требало да буде домаћин годишњег самита ЦОП о клими у новембру ове године.
Генерални директор америчке консултантске куће "Страјф" и бивши амерички амбасадор у Азербејџану Метју Брајза рекао је да је неопоходно да ЕУ финансира производњу, јер Азербејџан не може да обезбеди довољну производњу гаса.
Између јануара и јуна Азербејџан је извезао 6,4 милијарде кубних метара гаса у земље ЕУ, што износи око четвртине своје укупне производње, према подацима владе у Бакуу.
На самиту европских лидера прошле недеље, председник Азербејџана Илхам Алијев рекао је да ће извоз у ЕУ ове године достићи 13 милијарди кубних метара.
Да би се испунио циљ до 2027. године, требало би проширити и гасоводе у Јужном гасном коридору (СГЦ) између Азербејџана и Европе.
Брисел није у могућности да финансира пројекат због промена правила 2021, која спречавају да се инфраструктура за фосилна горива финансира из буџета ЕУ.
Компанија "Јужни гасни коридор" ради на инвестиционом плану уз подршку Европске банке за обнову и развој. ЕБРД је, међутим, саопштила да финансирање пројекта мора да буде усклађено са циљевима Париског климатског споразума из 2015.
