Немачки економиста: Санкције Русији нису успеле, а ми плаћамо више
Ко год да је одговоран за осмишљавање западних санкција Русији – нема појма о економији, констатује немачки лист "Ханделсблат", те додаје да су рестриктивне мере Европске уније до сада имале врло мали утицај на способност Руске Федерације да ратује, што је и показала студија четири економска истраживачка института коју је наручило Федерално министарство економије.
Штавише руска економија снажно расте управо захваљујући производњи наоружања, док се експерти надају да ће санкције ипак имати ефекат, али дугорочан, "као спори отров".
Међутим, тај "спори отров" је штетан и по Запад, на пример због већих цена нафте и гаса, тврди немачки економиста Данијел Штелтер.
"Ако размишљамо трезвено, политика санкција Запада мора се описати као неуспех. Када је реч о окончању рата, санкције су морале да ступе на снагу брзо. Зашто је Запад веровао да повећањем цена сировина може да санкционише највећег светског извозника истих тих сировина?", пита се Штелтер.
Како каже, још у јулу 2022. позвао је да се учини све како би се обориле цене нафте, гаса, угља и сировина на светском тржишту, што је могло да се постигне само смањењем потражње и повећањем понуде.
Немачка је уместо тога непотребно угасила нуклеарне електране иако је то значило да ће за производњу електричне енергије бити потребно више гаса. Уместо да помогне да се смањи глобална потражња, она ју је заправо повећала.
"Одлука ЕУ да не увози руску нафту и гас може се морално поздравити. Али то не треба мешати са санкцијама. С једне стране, зато што неке земље попут Аустрије и Мађарске настављају да купују нафту и гас од Русије. С друге стране, зато што то ради и Немачка, на пример увозећи дизел из Индије који је направљен од руске нафте. Као резултат тога, ми плаћамо више, а Русија не трпи штету", истиче Штелтер.
Немачки стручњак сматра да ефекта неће имати ни покушај ометања извоза руске нафте искључивањем осигурања за нафтне танкере – заправо и то ће довести до повећања цене нафте, самим тим и прихода Русије – као ни заплена руске имовине јер ће та мера више утицати на друге државе. Оне су, у страху да би исто могло да их задеси, већ почеле да мењају европске и америчке обвезнице за злато. Уз то подстиче се изградња паралелног валутног система који не укључује долар.
"Ко год да је одговоран за обликовање западне политике санкција, изгледа да нема основна знања о економији и односа понуде и потражње. Није вам потребан извештај четири института за економска истраживања да бисте све ово увидели", закључује Штелтер.