Још једна дипломатска победа Кине: Како је Пекинг помирио Фатах и Хамас и помрсио конце Израелцима

Кинески званичници успели су да постигну оно што је мало ко веровао да је могуће - помирили су 14 завађених палестинских организација, међу којима се налазе и две најзначајније, Фатах и Хамас.

Споразум, који је довршен у уторак у Кини након тродневних интензивних преговора, поставља темеље за "привремену владу националног помирења" која ће владати послератном Газом, рекао је кинески министар спољних послова Ванг Ји.

Хамас је на преговорима представљао високи званичник те организације Муса Абу Марзук, који је споразум назвао "историјском прекретницом", док је Фатах представљао потпредседник те организације Махум ел Алул.

Мустафа Баргути, генерални секретар Палестинске националне иницијативе, једне од организација које су потписале декларацију, за "Ал Џазиру" је рекао да тај споразум иде "значајно даље" од претходних постигнутих договора.

Он је истакао да су четири главна елемента декларације успостављање привремене владе националног јединства, формирање уједињеног палестинског руководства уочи будућих избора, слободни избор новог Палестинског националног савета (парламента) и општа декларација о јединству у суочавању са текућим израелским нападима.

Формирање владе националног јединства је посебно важно, нагласио је Баргути, јер "спречава покушаје Израела да створи неку врсту колаборационистичке структуре против палестинских интереса".

Помало неочекивана декларација из Пекинга подсећа на слични споразум који су почетком 2023. постигли Иран и Саудијска Арабија, такође уз посредство Кине. Пекинг је тако још једном показао да је "тихи дипломатски џин", који без превише помпе може да посредује у постизању споразума између завађених страна на Блиском истоку.

Спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић за РТ Балкан истиче да је Кина сила у успону, која свој утицај у свету шири мирним путем, што јој даје значајан кредибилитет да посредује у решавању сукоба.

"То се показало и у споразуму између Ирана и Саудијске Арабије, а сада долази можда још већи проблем, а то је сукоб између јеврејске државе и Арапа, и Кина је ту сада направила један значајан корак који буди наду да би могло да дође до решавања палестинског питања", истиче он.

Коркоделовић наводи да је овај споразум припреман месецима уназад, као и да су Кинези читавим преговорима приступили крајње опрезно, знајући да дипломатија на Блиском истоку може да буде веома изазовна.

"До сада су на помирењу Палестинаца радиле арапске земље, то је било регионално питање. Сада то постаје шире питање, у смислу да се њиме сада бави пре свега Кина као стална чланица Савета безбедности УН. Ту је и Русија, која је укључена у контакте са палестинским организацијама", додаје наш саговорник и подсећа да је Москва такође преговарала са палестинским организацијама.

Поделе у палестинском табору

Галант прети Хезболаху: Инвазија ће бити брза, изненадна и жустра

Палестинске политичке организације већ деценијама муку муче са унутрашњим поделама, које су у великој мери утицале на њихову способност да пруже координисани отпор израелској окупацији.

Палестинско јединство почело је да пуца још крајем осамдесетих година, када је Палестинска ослободилачка организација (ПЛО), предвођена Фатахом и његовим лидером Јасером Арафатом, почела преговоре са Израелцима - што је наишло на неодобравање радикалнијих покрета, попут Хамаса, који су одбили да признају Државу Израел и преговоре са њеним званичницима.

Након Арафатове смрти, повлачења израелских снага из Газе и неочекиване победе Хамаса на парламентарним изборима у Палестини почетком 2006, конфликт покрета и Фатаха је ескалирао.

Сукоб палестинских фракција доживео је врхунац средином 2007, када је између Фатаха и Хамаса избио краћи оружани сукоб, који је окончан поделом Палестине - Фатах је сачувао контролу над Палестинском управом у Западној обали, док је Хамас овладао читавим Појасом Газе.

Две стране су у више наврата покушале да реше несугласице и постигну споразум о помирењу, али до тога током последњих деценију и по ипак није дошло. Окончање сукоба је деловало најреалније током 2014, када су две стране постигле споразум о формирање заједничке владе, али се на крају и тај покушај изјаловио.

Израел је у више наврата покушао да спречи помирење палестинских покрета, пре свега кроз свој непоколебљиви став да неће сарађивати са било којом палестинском владом која укључује Хамас.

Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху је 2012. изјавио да председник Палестинске управе Махмуд Абас мора да изабере између "мира са Израелом и мира са Хамасом", пошто не може да има и једно и друго.

Невоље за Тел Авив

Вест да су палестинске фракције постигле споразум уз посредство Кине очекивано је наишла на негативне реакције у Израелу, чији су званичници оштро осудили декларацију из Пекинга.

"Уместо да одбаци тероризам, Махмуд Абас прихвата убице и силоватеље из Хамаса, откривајући своје право лице", написао је израелски министар спољних послова Израел Кац на Иксу, додајући да споразум неће ступити на снагу пошто ће "Хамас бити уништен".

Међутим, чини се је управо Израел, односно њихова крвава кампања против Хамаса у Гази, најзаслужнији за помирење завађених палестинских организација, које су коначно схватиле да подељене не могу да се супротставе израелској војсци.

"Постоји врло јасан осећај да оно што Израел ради заиста прети свима. У том смислу, осећај јединства у супротстављању Израелу је овде врло јасан", рекао је Баргути након потписивања декларације.

Тим западних стручњака тврди: Број жртава у Појасу Газе је пет пута већи од пријављеног

Амерички званичници раније су наговестили да би Палестинска управа могла да преузме управљање Појасом Газе по окончању рата. Међутим, Израел је то одбио, не износећи алтернативни предлог за будућност те палестинске енклаве. Након помирења Фатаха и Хамаса, шансе да ће Израелци прихватити такво решење још су мање.

Међутим, споразум представља значајан пораз за Тел Авив, ком ће сада бити знатно теже да користи проверену тактику "завади па владај" како би држала палестинске покрете под контролом.

Главно питање које се поставља након пекиншке декларације је и да ли ће постигнути споразум заиста бити спроведен, или ће остати само мртво слово на папиру као и већи број ранијих договора, попут оних из 2011-12, 2014. и 2017. године.

Међутим, чињеница да иза споразума стоји велика сила попут Кине, као и тешка ситуација у којој се палестински народ налази од избијања рата у Гази 7. октобра прошле године, декларацији из Пекинга дају тежину коју ранији споразуми нису имали.

Борислав Коркоделовић верује да чињеница да Кина стоји иза споразума значи да он има добре шансе да опстане, као и да Пекинг међународним проблемима приступа методично и размишља на дужи рок.

"Многи су били сумњичави какав ће бити однос Техерана и Ријада након споразума, међутим, он се одржава већ годину и по дана. Иран је у оквиру тог споразума почео да нормализује односе са другим савезницима Саудијске Арабије", објашњава Коркоделовић.

Некадашњи израелски министар спољних послова Аба Ебан познат је по својој изјавио да Палестинци "никада не пропуштају прилику да пропусте прилику". Становницима Западне обале и Газе остаје само да се надају да ће исход пекиншког споразума ипак бити другачији.