Свет

Како би могла да изгледа спољна политика Камале Харис: Бајден 2.0 или нешто ново?

Харисова нема много искуства у спољној политици и вероватно ће се у великој мери ослањати на своје саветнике, наводи портал "Риспонсибл стејткрафт"
Како би могла да изгледа спољна политика Камале Харис: Бајден 2.0 или нешто ново?© Tanjug/AP Photo/Kayla Wolf

Након што је обезбедила подршку довољног броја делегата на демократској конвенцији, потпредседница САД Камала Харис извесно ће постати кандидат те партије на председничким изборима у новембру.

Дакле, какву би спољну политику могли да очекујемо од америчке потпредседнице, уколико победи на изборима - наставак политике актуелног председника Џозефа Бајдена или нешто ново?

Према писању портала "Риспонсибл стејткрафт", спољна политика председнице Харис би, очекивано, у великој мери представљала наставак политике актуелне администрације, уз неколико потенцијалних разлика.

Тај портал подсећа да Харисова нема много искуства у спољној политици, ни из периода проведеног у Сенату ни на месту потпредседнице, када је углавном била задужена за извршавање задатака које јој је доделио председник.

Један од задатака био је суочавање са узроцима мигрантске кризе у Латинској Америци, која је довела до до пораста броја илегалних миграната у САД, у чему се Харисова баш и није прославила.

Током свог мандата у Сенату, Харисова је гласала против пружања подршке саудијском рату против Хута у Јемену, а противила се и продаји оружја Ријаду. Она је критиковала Трампа због повлачења из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета.

Када је реч о Израелу, Харисова је блиска водећој израелској лобиситкој организацији АИПАК, а иако је током рата у Гази била нешто оштрија у критици израелских удара на ту палестинску енклаву, она је углавном пратила линију Бајденове администрације. 

"Риспонсибл стејткрафт" наводи да би она током кампање могла да заузме нешто критичнији став према Израелу, превасходно како би обезбедила подршку гласача арапског порекла у кључним колебљивим државама.

Када је реч о Украјини, Харисова је била још лојалнија политици свог шефа, углавном понављајући исте фразе и користећи исте аргументе у корист подршке Украјини као и Бајден.

"САД ће наставити да снажно подржавају Украјину. И ми ћемо то чинити колико год буде потребно", изјавила је она током минхенске безбедносне конференције почетком године.

Потпредседница наводно у великој мери зависи од својих спољнополитичких саветника, тако да вреди пажљивије погледати размишљање њеног садашњег саветника за националну безбедност, Филипа Гордона, који би вероватно служио у том својству ако Харисова буде изабрана.

Гордон је ветеран Клинтонове и Обамине администрације са искуством у раду на европским и блискоисточним питањима. Био је један од америчких преговарача одговорних за постизање нуклеарног споразума са Ираном. Након што је напустио владу, постао је један од најгласнијих бранилаца тог спроазума.

Гордон је у својој књизи "Изгубити дугу игру: Лажно обећање промене режима на Блиском истоку" критиковао интервенционистичку политику САД током последњих 70 година, укључујући и за време Обамине администрације, тврдећи да таква политика штети и Америци и погођеним земљама.

Неки аналитичари виде Гордона у улози главног саветника Камале Харис као охрабрујући знак да би њена спољна политика могла да буде напредак у односу на Бајденову, наводи амерички портал.

Међутим, "Риспонсибл стејткрафт" закључује да не би требало очекивати значајније промене у америчкој спољној политици ако Харисова буде победила у новембру, као и да она ће она највероватније наставити са курсом који је зацртао актуелни председник.

image