Припреме за будућност или нешто друго: Зашто Кина "тајно" гомила резерве сировина?
Кина убрзано акумулира огромне "тајне" резерве сировина, метала и енергетских ресурса припремајући се за могуће геополитичке промене у будућности, преноси "Економист".
Иако је то политика коју кинеска влада води деценијама, увоз основних ресурса прошле године је оборио рекорде, упркос високим ценама.
Тако је увоз свих врста производа повећан за 16 одсто у 2023. години и шест одсто у првих пет месеци ове године.
Лист указује да Министарство пољопривреде САД предвиђа да ће до краја текуће вегетацијске сезоне кинеске залихе пшенице чинити 51 одсто и кукуруза 67 одсто светских резерви, што је повећање од пет и 10 одсто у односу на 2018. годину.
Верује се да су ови износи довољни да покрију једногодишњу потражњу. Осим тога, залихе соје, највећег кинеског пољопривредног увоза, удвостручиле су се од 2018. на 39 милиона тона, а очекује се да ће достићи 42 милиона тона до краја сезоне.
На сличан начин, резерве сирове нафте повећане су ове године за 900.000 барела дневно, што је помогло да се кинеске залихе приближе 1,3 милијарде барела.
Поређења ради, САД имају 800 милиона барела у својим стратешким резервама.
Припрема за неповољан сценарио
Као појашњење за такав сценарио, медији истичу да се Пекинг још више спрема "за непријатељски геополитички терен", посебно на могућност да нова администрација Доналда Трампа покуша да блокира кључне испоруке Кини.
У том смислу, указује се да је последњих година повећање акумулације стратешких резерви подстакнуто због три геополитичка догађаја.
Први се односи на царине, које је 2018. године увео тадашњи председник Трамп на кинески извоз вредан 60 милијарди долара годишње, што је приморало Пекинг да тарифира увоз америчке соје.
Осим тога, ту је пандемија ковид 19, која је пореметила ланце снабдевања, повећавајући цену материјала.
Коначно, сукоб у Украјини, који је "надувао" цене и показао "вољу" САД да уведу ембарго.
"Економист" истиче да ово гомилање забрињава Американце, не само зато што би могло да подигне цене сировина, већ зато што су ресурси које Кина тражи од виталног значаја за преживљавање у случају оружаног сукоба.