Животни стандард грађана Канаде је на путу највећег пада у последњих 40 година, према новој студији канадског института Фрејзер. Студија је упоредила три најгора периода пада у Канади у последњих 40 година - рецесију 1989. године глобалну финансијску кризу 2008. и период после пандемије.
Питер Стоунџ економиста Херитиџ фондације, сарадник на Мизес институту и бивши професор на тајванском Фенг Чиа универзитету је у ауторском тексту указао да је студија показала да се, за разлику од претходних рецесија, Канада овога пута не опоравља и да је "нешто пукло".
Према "Фајненшал посту", од 2019. године, Канада је међу 50 развијених економија имала најмањи раст, док се канадске плате усклађују са инфлацијом и не расту од 2016.
Стоунџ напомиње да се нешто покварило и да није ни близу краја: канадски реални БДП по глави становника и даље пада, а са надолазећом рецесијом у Америци, која чини 75 одсто канадског извоза – Канада би могла поново да се сруши пре него што се опорави.
Економиста сматра да је мандат премијера Џастина Трудоа катастрофалан и наводи да су "приходи на нивоу Западне Вирџиније, цене кућа су на нивоу Лос Анђелеса, а канадски порези су на пола пута до Совјетског Савеза".
Просечна породица у Канади неретко даје половину својих прихода за порезе. У међувремену, инфлација, када су у питању цене хране, је због пандемије порасла за 25 одсто, док су цене енергија веће за 30 одсто, делимично захваљујући и порезу на угљеник. Економиста указује и да порез на промет, који је у већини канадских провинција 13 до 15 процената на купљену робу.
Забележен је раст захтева за банкрот од чак 40 одсто прошле године, док анализе показују да скоро половина Канађана нема уштеђевину за хитне случајеве. У исто време, стопа криминала је у протеклих десет година порасла за 40 одсто.
Анкета Ипсоса показала је да се 7 од 10 Канађана слаже да је "Канада сломљена" - док је у категорији грађана старости од 18 до 34 године, резултат још песимистичнији, јер тако мисли 8 од 10 испитаника. Анкете показују да чак 42 одсто Канађана размишља о пресељењу у другу земљу.
Шта се променило?
Све је ово шок јер се догодило тако брзо и много је горе у односу на последњу кризу 2008. године, коју је Канада пребродила много боље од Америке. Стоунџ напомиње да је разлика у томе што је сада на власти Џастин Трудо. Он указује да је погрешна његова идеја да Канаду претвори из мешовите економије попут САД у државну економију, попут концепта у ЕУ, што је погрешно.
"Под Трудоом, пословна улагања су пала за трећину, док се државна потрошња скоро удвостручила на скоро половину БДП-а. Број радника у јавном сектору у Канади растао је скоро четири пута брже од приватног сектора, а сваки трећи Канађанин сада ради за владу, зарађујући 30 одсто више. Око 1,7 милиона Канађана – отприлике 1 од 10 домаћинстава – је на социјалној помоћи", објашњава економиста.
Он сматра да се Канади не пише добро и да ће се ствари погоршати, јер су Канађани заглавили са Трудоом. Напомиње да у анкетама за следеће изборе 2025. води конзервативац Пјер Пољевр, али да медији које финансира канадска влада чине све што могу да га униште, тако да се предност већ смањује.
Питер Стоунџ наводи да то значи раст инфлације, пад привреде, масовније миграције и пораст криминала у некадашњем рају.