Велике врућине годишње изазову смрт најмање 175.000 људи у Европи, где температуре настављају убрзано да да расту, упозорила је Светска здравствена организација, пише "Политико".
Европа је међу регионима који се најбрже загревају на свету, са температурама које расту око два пута брже од глобалног просека. А људи у европском региону "плаћају највишу цену" за велике врућине, упозорио је у четвртак директор СЗО за Европу Ханс Хенри П. Клуге.
"Топлотни стрес је у региону главни узрок смрти изазваних временским приликама. Екстремне температуре погоршавају хронична стања, укључујући кардиоваскуларне, респираторне и церебро-васкуларне болести, ментално здравље и стања повезана са дијабетесом", изјавио је Клуге.
Европски регион према подели СЗО обухвата 53 земље у Европи и на Кавказу, заједно са земљама централне Азије као што су Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан.
Процене СЗО показују да је широм света сваке године у периоду од 2000. до 2019. било око 489.000 смртних случајева изазваних врућинама.
На европски регион отпада 36 процената тих смртних случајева, или у просеку 176.040 сваке године.
Све у свему, у региону се број смртних случајева узрокованих топлотом повећао за око 30 процената у последње две деценије.
Клуге је позвао земље да развију акционе планове за топлоту и здравље, који су "кључни процес прилагођавања" како би заједнице биле отпорније на топлотне таласе.
Тренутно више од 20 земаља у региону има сличне планове али то "није довољно да заштити све заједнице", упозорио је Клуге.
Огранак СЗО за Европу такође развија своје смернице за акциони план, које би требало да подрже националне и локалне владе у успостављању сопствених планова.
Штетни здравствени ефекти топлог времена у великој мери се могу спречити добрим праксама јавног здравља, тако да, ако се боље припремимо за топлији регион, спасићемо многе животе, како сада тако и у будућности“, рекао је он.