Свет
Пред вратима рата: Шта се дешава у Енглеској?
Само у овом веку Енглеска је више пута била поприште расних немира. Да ли ће садашњи сукоб прерасти у грађански рат као што то тврди Илон Маск?
Енглеска је горела овог викенда, и то дословно. У многим већим градовима попут Манчестера, Ливерпула, Бристола, Ротердама, Болтона и других одржани су протести огорчених становника због напада у Саутпорту у којем је насмрт избодено троје деце у плесној школи.
Полиција је применила силу како би обуздала разјарену масу, a окупили су се и представници либералнијег дела становништва који сматрају да не би требало огорченост уперити ка мигрантима.
На улицама могло се чути и "Алаху Акбар" и "Мигранти више нису добродошли".
Није први пут да се у Енглеској незадовољство политиком државе према мигрантима претвори у насилне протесте широм земље.
Само у овом веку десило се више таквих протеста, почевши од немира 2001. у Олдхаму који су избили јер је група Пакистанаца претукла 76-годишњег Волтера Чемберлена, а Национални фронт најавио марш у том граду.
У том граду су тада чак постојале зоне које су забрањене за белце, а о томе су сведочили исписани графити са порукама "белци, улазите на свој ризик".
Пре девет година, 2013. године у Вулвичу, предграђу Лондона сатарама и ножевима двојица радикалних исламиста искасапила су британског војника Лија Рагбија (25).
Том приликом, као један од нападача откривен је Мајкл Адеболаџо (28), пореклом из Нигерије.
Као и тада, и сада су тензије су настале кад се открило да је осумњичени за убиство деце у Саутпорту момак стар 17 година, иначе афричког порекла.
Шта се дешава у Енглеској и да ли је на ивици грађанског рата како то тврди Илон Маск?
Не само Енглеска, већ цела западна Европа је пред неком врстом грађанског рата, каже Душан Достанић са Института за политичке студије позивајући се на историчара Давида Енгелса.
"Левица покушава да сукобе редукује на социјална и класна питања, као и на положај миграната. Међутим, потпуно је јасно да је та линија поделе идентитетска. Када мигранти, који су у Енглеској већином муслимани, изађу на улице узвикују: 'Ово је наша земља', морате да будете баш доста креативни да бисте то повезали са социјалним немирима ", каже Достанић.
Потенцијал за одгођени грађански рат постоји не само у Енглеској, већ и у Француској, Белгији и Немачкој, упозорава наш саговорник.
Подсећа да се на сваких неколико година у Енглеској дешавају немири изазвани расним тензијама, те да постоји континуитет проблема изазваних неуспелом мултикултуралном политиком.
"Постоји исти шаблонски одговор, а то је да када нереди долазе из мигрантске популације представљају као ствар социјалног питања, неравноправности, кривице Европљана због колонијалне прошлости. А када изађу на улице изађе домаће бело становништво говори се о расту деснице и ксенофобији", појашњава Достанић.
Постоје две врсте конфликта: хоризонтални између становништва различитог идентитета и порекла и постоји вертикални конфликт између елите и народа.
"Политичко-медијска елита не слуша или нема намеру да слуша потребе народа, већ те потребе отписује, а народ перципира као ксенофобичан, недовољно толерантан и зрео за преваспитавање", каже Достанић.
На питање какав ће одговор имати држава данас, Достанић наводи да је он већ јасан по реакцији државе.
"Ако премијер назове демонстранте хулиганима и разбојницима, а не забринутим грађанима, онда се зна да се с разбојницима обрачунава грубо и без превелике милости. Бруталан полицијски одговор подразумева и пропаганду да су у питању десничари, али се тиме дугорочно не решава проблем, јер да се решава, таквим мерама би се већ решио", закључује Достанић.
