Отворени рат између Израела и Ирана поново је реална могућност, а Израел је спреман за напад Ирана, који је обећао да ће узвратити за убиство политичког шефа палестинске групе Хамас 31. јула у Техерану, преноси "Блумберг".
Како се наводи, сукоб између Израела и Ирана је деценијама тињао, а две стране су нападале једна другу углавном ограничено или преко проксија.
Међутим, избијање рата између Израела и Хамаса, у октобру 2023. интензивирало је непријатељство две стране, па је тако у априлу дошло и до директног ракетног и напада дроновима Ирана на Израел, због претходног удара израелског ваздухопловства на ирански конзулат у Дамаску, у ком је убијено 16 људи, од чега осам високо рангираних официра Иранске револуционарне гарде.
Иако је ирански напад проузроковао "минималну штету" и изазвао ограничен повратни напад, директни удари довели су сукоб између Израела и Ирана у опаснију фазу, пише амерички лист.
Поређење иранских и израелских војних капацитета
Према наводима "Блумберга", израелске снаге имају огромну технолошку предност у односу на иранске, што је делимично и резултат војне и финансијске подршке САД, које већ дуже време покушавају да осигурају предност Израела у региону.
Тако, је нпр. Израел једина држава на Блиском истоку која је купила борбени авион Ф-35 компаније "Локид Мартин", који важи за најскупљи систем наоружања икада направљен. Ипак, вреди подсетити да упркос огромној цени и великом броју држава корисника, овај вишенаменски борбени авион има низ проблема о којима је већ било речи.
Такође се верује да Израел има нуклеарно оружје, иако то никада није признао.
Насупрот томе, наставља амерички лист, санкције и политичка изолација отежале су Ирану приступ страној војној технологији, подстичући га да развије сопствено наоружање, укључујући ракете и дронове које је лансирао на Израел у априлу.
Слаба тачка Ирана је Ратно ваздухопловство, чију окосницу чине борбени авиони МиГ-29 и Ф-14 "томкет". Техеран је због тога са Москвом уговорио набавку вишенаменских авиона Су-35, међутим није познато колико ће и када ових летелица бити испоручено.
Што се нуклеарног наоружања тиче, већ дуже време постоје претпоставке да Иран планира да искористи свој нуклеарни програм за развој истог, што је Техеран више пута негирао. Процењује се да је Иран до сада акумулирао довољно обогаћеног уранијума да направи неколико нуклеарних бомби, уколико се одлучи за његово обогаћивање на 90 одсто чистоће, што је неопходно како би се уранијум искористио за израду нуклеарног наоружања.
Иако је у технолошком недостатку и за сада званично не поседује нуклеарно наоружање, сматра се да иранска војска има значајне залихе балистичких и крстарећих ракета, као и јефтиних беспилотних летелица, тј. дронова, које је користила у нападу на Израел.
Како пише "Блумберг, у том нападу Иран је сазнао да је продор у густу мрежу ПВО Израела велики изазов јер морају најпре да се прођу борбени авиони израелског ваздухопловства, а затим и системи ПВО као што су "давидова праћка", "хец", "гвоздена купола", који су заједно са америчким и другим савезничким снагама пресрели "99 одсто од више од 300 дронова и ракета које је Иран лансирао".
Оно што је амерички лист пропустио, јесте да је овај напад, иако је дао ограничене резултате, помогао Ирану да открије положаје израелске ПВО, пружио увид у начин њиховог рада и време реаговања током озбиљнијег напада.
Са друге стране, наводи се да Оружане снаге Ирана, између осталог на располагању имају системе ПВО попут С-300 и домаћег система за пресретање балистичких ракета "арман".
Обе земље способне су и за сајбер ратовање. Тако је пре више од једне деценије, софтвер познат као "стукнет" угрозио рад у иранском постројењу за обогаћивање нуклеарног материјала, током операције за коју се сумња да су извели САД и Израел.
Истовремено, према процени америчке Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА) од 11. априла, Иран је способан за "низ сајбер операција, од информационих до деструктивних напада на владине и комерцијалне мреже широм света". Такође се наводи, да је Техеран хакерским нападима покушао да онеспособи рад рачунара и проток воде у два округа Израела.
Да ли би Израел гађао иранска нуклеарна постројења?
Израелски ваздушни напад на постројења иранског нуклеарног програма били би један од најекстремнијих одговора на нови ирански напад, а познато је да је Израел претходно ту претњу "резервисао" искључиво за тренутак када Иран дође до ивице развоја нуклеарног оружја.
Главни проблем у овом домену за Тел Авив, јесте то су иранска нуклеарна постројења броја и раштркана широм ове велике државе. Осим тога, најважнија постројења премештена су испод земље, управо ради заштите од потенцијалних напада.
Међутим, овај потез није зауставио мање саботаже које се приписују Израелу. Тако се сматра да управо Израел одговоран за убиства пет иранских научника који су радили на нуклеарном програму од 2010. године, као и за експлозију у кључном постројењу за обогаћивање.
Због претњи од израелских напада, високи војни званичник одговоран за заштиту иранског нуклеарног програма рекао је у априлу да ће његова земља прописно узвратити ако израелске снаге буду гађала постројења. Он је наговестио чак и да би претња да ће то учинити могла натерати Иран да преиспита своју политику "мирољубивог нуклеарног програма", пише амерички лист.
Савезници и реакција арапских држава
Најважнији савезници Ирана су шиитске милитантне групе у Либану, Јемену, Ираку и Сирији које подржава финансијским средствима, оружјем и обуком. Од свих група, Хезболах би сигурно имао најзначајнију улогу у директном сукобу две земље, с обзиром на богато искуство које овај покрет има у борбама против израелске војске.
Осим тога, Хезболахов арсенал садржи више од 70.000 ракета и пројектила, укључујући прецизно вођене и ракете дугог домета, пише "Блумберг" позивајући се да податке израелских обавештајних служби.
Јеменски Хути вероватно би били жељни да учествују у већем рату, будући да су од почетка рата између Израела и Хамаса, поред напада на комерцијалне бродове у Црвеном мору, лансирали балистичке ракете и дронове на Израел.
Што се држава региона тиче, лист наводи да је једини ирански савезник Сирија, али да је мало вероватно да ће влада председника Башара ел Асада превише утицати на ток сукоба, јер и даље настоји да успостави контролу над читавом земљом.
Поред Сирије, Иран има и добре односе са Русијом и Кином, мада је мало вероватно да ће се ове две државе директно укључити у сукоб са Израелом.
Са друге стране, Израел има САД и Велику Британију на својој страни, а познато је да су авиони две државе пресреле и уништиле део ракета и дронова које је Иран лансирао у априлу. Очекујући нови ирански напад на Израел, америчка војска је најавила кораке како би појачала своје присуство на Блиском истоку и послала додатне бродове, борбене авионе и пловила способна за одбрану од балистичких ракета.
Када су у питању остале арапске државе, "Блумберг" наводи да иако су четири земље (Бахреин, УАЕ, Судан и Мароко) склопиле споразуме о нормализацији са Израелом, тј. Абрахамске споразуме, мало је вероватно да би било која арапска држава стала уз Израел у сукобу против једне муслиманске земље, нарочито ако је моћна попут Ирана.