Недавни напади украјинских снага на електрану "Запорожје", као и акције украјинске војске на Курску област - недалеко од још једног руског нуклеарног постројења - поново су актуелизовали питање безбедности нуклеарних објеката у зони СВО, које од почетка сукоба пре две и по године прети да угрози безбедност не само грађана Русије и Украјине, већ и читаве Европе.
Руска државна компанија за нуклеарну енергију "Росатом" саопштила је да су украјински удари на електрану "Запорожје" изазвали пожар на објекту и направили озбиљну штету на једном од његових расхладних торњева, док је директор те компаније Алексеј Лихачов истакао да напад представља "потпуно нови ниво циљане агресије усмерене на инфраструктуру нуклеарних објеката"
"Росатом" је оптужио Украјину за "нуклеарни тероризам", тврдећи да је напад био усмерен на кључну опрему за хлађење, додајући да су Запорожска електрана, највећи објекат те врсте у Европи, као и град Енергодар у више наврата били нападани од стране Кијева.
Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси оценио је да не постоји претња по безбедност након напада у Запорожју, додајући да је "тим стручњака је обавештен да је дошло до напада дроном на један од система за хлађење електране".
Иако је ситуација у Запорожју стабилизована, слични инциденти у будућности се не могу искључити, а безбедност нуклеарних електрана у Русији поново би могла бити угрожена.
То је показао и напад украјинских снага на Курску област на западу Русије, у којој се такође налази нуклеарна електрана. Лихачов је у телефонском разговору са Гросијем истакао да украјинске акције представљају "директну претњу" по електрану у Курску, али и развој нуклеарне енергије генерално.
Најновији инцидент у електрани у Запорожју последњи је у низу сличних напада кијевских снага, које од почетка сукоба периодично покушавају да дестабилизују тај део фронта нападима на објекат у граду Енергодару, који руске снаге контролишу од 4. марта 2022. године.
Генерал у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач за РТ Балкан истиче да су украјинске снаге електрану нападале у тренуцима када им ситуација на фронту не иде на руку, као и да је овог пута реч о делу шире операције власти у Кијеву.
"Присутан је континуитет намера украјинског руководства да заузму нуклеарне електрану у Запорожју. Они с времена на време праве инциденте, како би угрозили њену безбедност, што је чињено у тренутку када су имали проблема на фронту. Данас то координирано чине са покушајима продора у Курску, у циљу компромитације руске државе и војске. Наравно, да је тај процес осмишљен заједно са НАТО савезом", сматра он.
Ковач наглашава да је Русија учинила шта је могла како би обезбедила те објекте, али близина фронту онемогућава њихову потпуну заштиту.
"Електрана је битна због својих капацитета снабдевања електричном енергијом", истиче наш саговорник и додаје да Украјинци нападима покушавају да компромитују Русију и прикажу да она није способна да заштити такав објекат.
"Не треба заборавити раније покушаје украјинских снага да десантним снагама пређу Дњепар и заузму електрану. Најновији напади су, заједно са нападом на Курску област, део шире пропагандне кампање. То заједно даје један синергијски ефекат офанзиве, ја бих рекао НАТО пакта, на симболичком нивоу, којом желе да приморају Русију да преговара у неповољним околностима", сматра Митар Ковач.
Међутим, Русија препознаје ту игру Запада и не пристаје на преговоре под таквим околностима, додаје он и наглашава да Москва тек треба у потпуности да ослободи територије које су присједињене у септембру 2022. године.
"Нажалост, предстоји време када ће Русија морати да издвоји додатне снаге како би решила то питање на себи задовољавајући начин, удаљавајући украјинске снаге од електране, али и из Курске области", закључује Ковач.