Федерална влада Сједињених Америчких Држава обрађује захтеве за америчко држављанство најбрже у последњих десет година, хитно решавајући заостатак који се накупио током Трампове администрације и пандемије вируса корона, пише "Њујорк тајмс".
На церемонијама у судовима, конгресним центрима и спортским аренама широм земље, хиљаде имиграната сваке недеље постају нови Американци и стичу право да гласају на време за председничке изборе ове јесени, додаје се у тексту.
Нејасно је колико нових гласача живи у државама у којима ће се ломити копља на предстојећим председничким изборима у новембру, али одређени број тзв. колебљивих држава у којима Камала Харис или Доналд Трамп морају да победе имају велики и све већи број натурализованих грађана са правом гласа, укључујући Џорџију, Аризону, Неваду и Пенсилванију.
Подсећа се да стални резиденти, познатији као власници зелене карте, имају право да постану натурализовани грађани ако су имали тај статус најмање пет година или су били у браку са држављанином САД најмање три године.
Они који имају зелену карту, уживају бројна права као и други грађани, али не и да могу да гласају на савезним изборима.
Пријаве за добијање држављанства обично расту како се примичу избори.
"Пораст ефикасности доделе држављанства није само због решавања заосталих предмета, то може да преобликује бирачко тело само неколико месеци пре кључних избора", рекао је извршни директор "Баундлеса", компаније која анализира трендове имиграције и нуди услуге имигрантима, Сјао Ванг.
За мање од пет месеци, брзина обраде апликација је сада на нивоу 2013. и 2014. Око 3,3 милиона имиграната су постали амерички држављани током мандата председника Џозефа Бајдена, наводи се у тексту.
Служби за држављанство и имиграцију САД је у просеку требало 4,9 месеци за обраду захтева за натурализацију у првих девет месеци текуће фискалне године, у поређењу са 11,5 месеци у фискалној 2021. години.
Бајденова администрација је почела да распоређује нову технологију и додатно особље 2022. како би смањила број нерешених пријава за држављанство, а такође је скратила захтев за натурализацију на 14 страница са 20 првобитних. Такође, подигла је таксу за подношење захтева у априлу на 710 долара са 640 долара, али је људима са ниским примањима олакшала да се пријаве за попуст.
Наводи се и да је натурализација законитих становника раније имала широку двостраначку подршку и републиканаца и демократа, али је стицање држављанства последњих година постало више политизовано.
У намери да обузда легалну имиграцију, Трампова администрација је продужила време разматрања захтева за натурализацију, па се време обраде отприлике удвостручило на око 10 месеци током његовог мандата.
То је спречило око 300.000 потенцијалних грађана да стекну држављанство на време како би гласали на изборима 2020, процене су "Баундлеса".
Према најновијим званичним подацима, око девет милиона власника зелених карата тренутно има право да постану држављани САД.
Натурализовани Латиноамериканци, који чине највећи удео нових грађана, историјски су гласали за демократе, као и натурализовани Азијати и Африканци, каже политиколог са Универзитета у Калифорнији Луис Десипио.
Четири државе са највећим бројем имиграната који се пријављују за држављанство су Калифорнија, Њујорк, Тексас и Флорида. Мексико, Индија, Филипини, Доминиканска Република и Куба су водеће земље порекла.
Недавно истраживање показало је да има ентузијазма за гласање у новембру.
Међу натурализованим грађанима, 81,4 одсто је рекло да ће "дефинитивно" гласати на изборима 2024. године, а још 14,5 одсто је рекло да ће "вероватно" гласати, показало је истраживање које је спровео амерички центар за имиграциону политику Универзитета у Калифорнији, Сан Дијего, са Националним партнерством за нове Американце.