Како се мењало становништво Европе од деведесетих до данас (МАПА)

Светска популација је порасла између 1990. и 2023. године за више од 50 одсто, али пораст броја људи није подједнако забележен у свим државама.

Западноевропске државе су забележиле значајан раст становништва, чак и када је стопа наталитета опала, што указује на миграцију у региону, пише портал "Зирохеџ".

Турска (+56 одсто) и Ирска (+48 посто) су забележиле највећи раст међу земљама са више од милион људи.

С друге стране, Русија и неколико земаља бившег совјетског блока сада имају мање људи него 1990. године, када је пао Берлински зид.

Балканске земље су такође забележиле пад становништва, након таласа емиграције после грађанског рата у бившој Југославији.

Луксембург је забележио највећи раст у целини у износу од 74 одсто, док је Молдавија означена као држава са највећим падом броја становништва са чак 31 одсто.

Међународни монетарни фронт (ММФ) процењује да се скоро 25 милиона источних Европљана одселило између 1990. и 2015. године, што је више од укупног броја становника Чешке и Мађарске.

Њихова анализа је показала да земље са, како се наводи, мање ефикасном владавином права и слабијим институцијама, имају највише стопе емиграције, обично међу образованим и квалификованим радницима.

И иако емигранти шаљу девизе кући, новац добијен из иностранства је мач са две оштрице. ММФ каже да су, док су инвестиције и потрошња порасле у источној Европи, вредности валута су такође порасле, али тако смањиле конкурентност извоза.