Свет
Европски комесар покушава да цензурише Икс и Илона Маска: Ко је Тјери Бретон?
Контроверзни француски политичар се нашао на удару критика након што је ушао у вербални обрачун са Илоном Маском , због ког су га критиковале и колеге из Европске комисије
Европски комесар за заједничко тржишта Тјери Бретон нашао се у небраном грожђу након писма које јавно упутио власнику Икса Илону Маску, у ком је од ексцентричног милијардера затражио да припази на "ширење штетног садржаја" на тој мрежи.
Писмо не би било толико контроверзно само по себи – на крају крајева сукоб Европске комисије (ЕК) и Маска око наводног ширења дезинформација и говора мржње на Иксу траје већ месецима – да до њега није дошло свега неколико сати пре Масковог интервјуа са републиканским кандидатом на председничким изборима Доналдом Трампом, због чега се Бретон нашао на удару критика како у САД, тако и у Европи.
Убрзо се испоставило да Бретон није имао одобрење Комисије и своје шефице Урсуле фон дер Лајен да објави писмо, као и да је истрага о потенцијалним "штетним садржајима" на тој платформи и даље у току. Према писању "Политика", чланови ЕК су били изненађени Бретоновим испадом, дистанцирајући се од њега и тврдећи да се ЕУ "не меша у изборе у другим државама".
Трампове присталице отишли су корак даље. "Европска унија покушава да се меша у изборе у САД", написао је на Иксу Крис Ласивита, који је део Трампове председничке кампање, па је додао: "Могу да иду дођавола."
Бретон, који важи за једног од најутицајнијих европских комесара, иза себе има богату каријеру како у политици, тако и у пословном сектору, али ни сам није био имун на контроверзе.
Инжењер, писац и почасни држављанин Сенегала
Рођен у Паризу 1955. године и електроинжењер по образовању, Бретон је студирао и на француском Институту за одбрану, а након завршених студија радио као професор и саветник у Министарству образовања – након чега улази у пословне воде.
Као кадру француске владе, Бретону је 1993. поверено да спасе посрнулу државну ИТ компанију "Бел", у чему је имао одређених успеха. Сличан задатак добио је и четири године касније, када је постављен на место извршног директора још једног посрнулог технолошког гиганта – "Томпсона", који се налазио пред колапсом. Бретон је компанију успешно подигао на ноге и у тренутку његовог одласка 2002, пословала је "у плусу".
Након три године на челу француског "Телекома" (2002-2005), Бретон се враћа у политичке воде и постаје министар финансија у влади конзервативног премијера Доминика де Вилпена, где остаје до краја председничког мандата председника Жака Ширака 2007. године.
Након што је годину дана предавао на Харварду, Бретон је провео десет година (2009-2019) на челу још једне технолошке компаније, "Атоса", која је у том периоду бележила значајне успехе. Међутим, тај период није прошао без контроверзи: након што је напустио "Атос", Бретон је продао своје деонице за око 40 милиона евра. Компанија је убрзо доживела значајне финансијске проблеме, а њена вредност је значајно опала, што је покренуло дебате око "тајминга" Бретонове одлуке да прода своје деонице.
У Бретоновој биографији вреди поменути још неколико занимљивих детаља, попут чињенице да је почетком осамдесетих година прошлог века објавио техно-трилер роман "Софтвор", који је остварио велики успех и који је преведен на 10 језика.
Такође, Бретон и његова супруга од 2015, поред француског, имају и држављанство Сенегала, које им је доделио председник те земље због "посвећености Сенегалу током више од 30 година".
Урсулин "дигитални крсташ"
Бретон није био први избор француске владе за европског комесара након избора за ЕП 2019. године – он је номинован тек након што су европосланици одбили номинацију потпредседнице француске Народне банке Силви Гулар због потенцијалних сукоба интереса.
Иако је као директор велике мултинационалне корпорације Бретон био потенцијално контроверзнији избор – пре свега због чињенице да је провео 10 година на челу компаније која је у том периоду добила више од 100 милиона евра субвенција од ЕК – он је ипак добио неопходну подршку и 1. децембра те године преузео је дужност комесара за унутрашње тржиште.
Као комесар, Бретон је тежио да Европску унију представио као "регулаторну силу", која предњачи у увођењу прописа којим би се ограничиле велике корпорације, пре свега у области информационих технологија, због чега је често улазио у сукоб са технолошким гигантима попут "Гугла", "Фејсбука" и "Икса".
Питање регулације у области информационих технологија додатно је добило на значају успоном вештачке интелигенције (АИ). Међутим, Бретонови покушаји да "обузда" технолошке гиганте нису без критичара – контроверзном Французу се најчешће пребацује да "гуши" европске компаније, које све више заостају за својим америчким и кинеским ривалима.
Вероватно најконтроверзнији пројекат ЕК у области информационих технологија је Закон о дигиталним услугама (ДСА), којим ЕУ покушава да успостави чвршћу контролу над дигиталним платформама како би "спречили нелегалне и штетне активности на мрежама и ширење дезинформација".
Док присталице тог прописа тврде да ће он значајно отежати ширење лажних вести на друштвеним мрежама и повећати транспарентност, критичари – међу којима се налази и Илон Маск – сматрају да је реч о једва прикривеној цензури и нападу на слободу говора.
Управо је Максов Икс (некадашњи Твитер), који је милијардер купио у октобру 2022, највећи "трн у оку" бриселских бирократа попут Бретона. Иако се Маск (и сам "Африканац") и Бретон знају од раније – милијардер је 2022. године угостио комесара у фабрици "Тесле" у Тексасу – њихов сукоб је последњих месеци ескалирао, те се стиче утисак да је Комисија све ближа одлуци да забрани ту друштвену мрежу.
