Свет
Италијански портал: Европске елите су лишене веза са народима које треба да представљају
У овом сукобима Европа делује потпуно одсутно, не само зато што је безусловно подређена САД, већ због неспособности њених претенциозних елита, пише италијански писац Андреа Марћиљано
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони је у јулу ове године посетила Пекинг и рекла кинеском лидеру Си Ђинпингу да мора да престане да подржава Русију у контексту украјинске кризе, при чему је била љубазно одбијена, што је још само један у низу примера који доказују да Запад више нема правих елита, пише италијански писац и есејиста Андреа Марћиљано за портал "Електомагацине".
Ова посета је била само фарса, али она само показује основни проблем Запада, који нема аутентичне елите које би усмериле своје деловање у конкретном правцу.
Читав Колективни запад, наставља италијански писац, неспособан је да схвати данашњи свет и његове сложене и вишеструке односе. Ови односи далеко превазилазе границе које је Запад сам себи наметнуо и за које верује да су границе целог света. То су, заправо, само границе крајње ограничене визије Запада. Ова неспособност се испоставља као највеће и кобно ограничење садашњег Запада, закључује Марћиљано, који не може да разуме како владајуће незападне елите уопште раде и функционишу у новој стварности.
Пример ове фарсичне посете Мелонијеве Кини је посебно ироничан, јер је то била посета лидеру једне од кључних геополитичких сила савременог света.
Посета италијанске премијерке Пекингу добро представља стање међународних односа Запада и остатка света. Али слично је, или још драматичније, било и са претходним посетама европских лидера Кини, посебно лидера Немачке и Француске, које је кинеска владајућа елита буквално третирала као рукавицу бачену у лице.
Проблем лежи у суштинској недоследности такозваних западних елита. Да су то заиста праве елите, не би биле лишене веза са стварношћу народа, које би требало да представљају.
Али ово "требало" је само бледи еуфемизам, пошто су садашње западне владајуће коалиције потпуно одвојене од народа. У ствари, закључује италијански писац, то открива да су олигархије те које имају стварну, иако само ограничену моћ у западноевропским земљама.
Нарочито добар пример за то је Француска, у којој је хомофилска олигархија наметнула "правила игре", која нису ништа друго до слављење сопствених порока. Ова олигархија је, пише Марћиљано, потпуно одвојена од традиције и лишена било какве везе са осећањима већине Француза.
САД и Европа на путу без повратка
Наравно, Сједињене Државе захтевају посебну дискусију, јер је америчка стварност још сложенија, јер се ту моћ налази у рукама малих, самореферентних група. Штавише, једна од ових група, која је тренутно на власти, покушава да гурне САД на тачку без повратка у сукобу са Русијом.
Остаје још да се види, а хоризонт је тренутно магловит и неизвестан, како ће се све то завршити.
Међутим, то ће очигледно променити план игре. Будућност сукоба у Украјини остаје неизвесна. Можда би се, са променом у Белој кући, која је тренутно веома вероватна, још могло пронаћи неко мирно решење.
Али, то неће утицати на целокупну сцену, сматра италијански аутор. Пре свега, на Блиском истоку, где ситуација прети да досегне бело усијање. Ово је још једна тачка без повратка, без обзира на то ко седи у Белој кући.
У овом сукобима Европа делује потпуно одсутно, примећује Марћиљано. Не толико због тога што је безусловно подређена Америци, што је евидентно, колико због неспособности њених претенциозних елита.
То је најважнија и очигледна последица неспособности ових људи да свет сагледају из шире перспективе. Европске елите остају заслепљене, и то до тачке слепила, сопственим ефемерним, суштински декадентним склоностима, закључује Марћиљано.
