У главама француских званичника план је био амбициозан, али једноставан: очистити Сену за Олимпијске игре 2024, а затим убедити свет да било ко може да се купа у злогласној мутној реци следећег лета, пише "Политико".
Олимпијци су, на крају, ускочили у Сену, пливајући између гласних сумњи, одлагања, болести и црнохуморних шала о ономе што су видели успут, али локалци нису толико жељни да се бућну.
Стручњаци за квалитет воде који проучавају Сену слажу да је чишћење реке дуго одлагано, али да се дешава. Међутим, они имају много питања о томе колико су тестови који доказују да је Сена "безбедна" веродостојни.
"Само треба да погледате податке за последње четири године да бисте одговорили: не", рекао је професор на Универзитету Сорбона Жан-Мари Мушел, који је део групе научника који проучавају нивое загађења у Сени.
Он додаје да се квалитет воде, по свему судећи, побољшава, мада вероватно много спорије него што су се надали званичници који су покренули посао око чишћења.
Ипак, градоначелница Париза Ан Идалго инсистира да треба ићи пуном паром напред. Дугогодишња градоначелница из редова социјалиста, одбацила је тврдње да Сена није безбедна за пливање као лажне вести које "уништавају све (укључујући) поверење међу људима".
Идалго, као и министарка спорта Амели Удеа Кастера, у име поверења или уложене позамашне своте новца, окупале су се у Сени пред ОИ како би показале да је вода безбедна за купање, иако су накнадна тестирања пред трку триатлонаца доказала супротно због чега је надметање у овој олимпијској дисциплини одложено.
Париз није једини град који покушава да у кратком року оствари оно што је деценијама измицало великим градским званичницима. Лондон, Њујорк, Чикаго – изаберите било коју већу метрополу и слични напори су у току.
Идалго је пре осам година обећала да ће грађани моћи да се купају у Сени. Од тада је тај подухват коштао француске власти 1,4 милијарде евра за титанске инфраструктурне пројекте.
Они су подразумевали градњу огромног подземног базена за складиштење отпадних вода и спречавање њиховог изливања у реку, системе за дезинфекцију за пречишћавање воде која излази из два постројења за пречишћавање узводно од Париза, и систем за преусмеравање отпадних вода из више од 10.000 домова које су се испуштале у Сену.
Објекти су изграђени баш на време за Олимпијаду, али можда неће бити довољни да би Идалго испунила своје обећање о купању у реци следећег лета.
Сена ће морати да испуни стандарде ЕУ за јавна купалишта, који захтевају нивое бактерије ешерихије коли испод 900 јединица које формирају колоније на 100 милилитара воде у најмање 90 одсто узорака.
Стручњаци за квалитет воде такође доводе у питање регулативу и стандардне методе испитивања.
"Они су потпуно неодговарајући за стварно мерење ризика у реци као што је Сена", рекао је Ден Ангелеску, извршни директор "Флуидиона", стартапа који је специјализован за праћење квалитета воде са седиштем у Алфорвилу, на периферији Париза.
Компанија тврди да има нову, прецизнију методу тестирања, као и да су њихови тестови током трајања ОИ показали "много, много веће" вредности загађења од званичних тестова.
Са градом Паризом компанија је поделила своје, будући да "Флуидион" има потписан уговор са градом о надзору воде из 2017. године. Град је, међутим, одлучио да се држи стандардних метода мерења за Олимпијске игре.
Ангелеску каже да је разумљиво да се град Париз придржава одобрене методе тестирања, али истиче да она може да пружи "претерано оптимистичну" слику о квалитета воде и распрострањености бактерије ешерихије коли.