Током више од 70 година војно-индустријски комплекс САД омогућавао је Америци да се суочи са низом опасних војних изазова и да одвраћа потенцијалне противнике, али је његов пад данас очигледан због смањених улагања и промена у одбрамбеној индустрији, пише "Нешенел интерест".
Пад америчког војно-индустријског комплекса учинио је САД мање безбедним у односу на потенцијалне непријатеље, што показује и нови извештај Стратегије националне одбране (НДС).
У овом извештају се закључује: "Претње са којима се суочавају САД су најозбиљније са којима се држава срела још од 1945. године." Америка је, додаје овај лист, данас једва спремна да се бори против Русије или Кине, али је потпуно неспремна да ратује против обе силе у исто време.
Пропадање војно-индустријског комплекса учинило је некада моћну Америку изузетно рањивом. У овом тренутку, бродоградња америчке морнарице је на најнижој тачки у последњих 25 година. Насупрот томе, Кина већ поседује бродоградилишта која истовремено могу да граде тринаест бродова.
Заправо, Американци, како тврди овај лист, морају да изграде нови и потпуно другачији војно-индустријски комплекс, који би одговарао изазовима 21. века.
Данас буџет за одбрану, од око 876 милијарди долара, не прелази 3,5 одсто БДП-а.
Са завршетком Хладног рата, потрошња за одбрану се смањила. Од десетак водећих америчких војних произвођача, преостало је само четири. При том, приходи три највеће одбрамбене војне комапније - "Локхид Мартина", "Рајтеона" и "Нортроп Грумана" - не досежу ни половину прихода компаније "Епл".
Што је још важније, недавни извештај Конгресне истраживачке службе показује да је удео Министарства одбране за истраживање и развој опао са 36 процената из 1960. на само 3,1 проценат у 2019. години. "Више од 70 година", закључује се у овом извештају, "војно-технолошка супериорност САД је обезбеђивала америчким и савезничким трупама супериорно оружје и системе, упркос другим предностима противника. Смањење те предности има дубоке импликације по америчку националну безбедност."
Веома суморна слика по САД
Кинески расходи за истраживање и развој од 1991. до 2018. порасли су за 35 одсто. Кинезима се ова велика инвестиција исплатила. Недавни извештај открива да би Кина могла да производи системе наоружања који су пет до шест пута бржи од оних које производе САД. Осим тога, државни секретар Ентони Блинкен је недавно изјавио да Кина помаже Русији да изгради савремену војно-индустријску базу, обезбеђујући јој полупроводнике и другу неопходну опрему.
Све у свему, слика по САД је веома суморна. Али, постоје неки важни кораци које морамо да предузмемо, пише "Нешенел интерест".
Најпре, предлаже лист, треба да се промени начин на који Пентагон троши постојећа средства. Извештај Конгресне комисије предлаже низ реформи у погледу распоређивања постојећих ресурса Пентагона.
Осим тога, постоји много комапнија, укључујући и оне у Силицијумској долини, које су спремне да учествују у изградњи новог, високотехнолошког војно-индустријског комплекса, који би могао да надмаши достигнућа старог, уз помоћ вештачке интелигенције, сајбер, космичке и квантне технологије.
То значи обнављање буџета за истраживање и развој Пентагона, налик оном из Хладног рата. Тренутно, САД троше само две милијарде долара из буџета за одбрану на основна истраживања. Али, ако желимо да одвратимо или победимо противника, нови војно-индустријски комплекс ће захтевати издвајање десетине милијарди средстава за развој нових оружја, лобира "Нешенел интерест" за потенцијалне кориснике тих средстава.
На крају Хладног рата, америчка војска је била спремна да се бори у два велика сукоба, наводи се даље.
Данашњи војно-индустријски комплекс и даље може да произведе веома сложене системе наоружања, као што је авион Ф-35 или носач авиона класе "Џералд Форд", али ова скупа оружја неће одлучивати у ратовима 21. века.
У савременим ратовима све већу улогу имају дронови и наоружање опремљено вештачком интелигенцијом, као и оно које почива на усмереној енергији. То су фактори који ће имати одлучујућу улогу у будућим ратовима, закључује "Нешенел интерест".