У Бугарској ништа ново: Држава на ивици уставне кризе

Политичка превирања, која у Бугарској трају већ више од три године, прете да прерасту у праву уставну кризу, будући да је председник Румен Радев у понедељак одбио да именује нову прелазну владу ради одржавања превремених парламентарних избора, пише "Еурактив".

Радев је, наиме, саопштио да неће именовати прелазну владу са Горицом Кожаревом на челу, будући да је она захтевала да Калин Стојанов остане на месту министра унутрашњих послова. Стојанов је на бугарској политичкој сцени спорна фигура због наводне повезаности с Дељаном Пеевским, олигархом који је због оптужби за корупцију под сакнцијама САД и Велике Британије. 

Бугарски председник прихватио нови закон о ЛГБТ пропаганди упркос противљењу Савета Европе

Својим потезом Радев је на неодређено одложио ванредне изборе и формирање редовне владе у једној од најсиромашнијих земаља ЕУ.

Велики део парламентарних партија оптужују актуелног привременог министра унутрашњих послова Калина Стојанова да ради за Пеевског, преноси бриселски портал.

Пре недељу дана полиција је наводно противзаконито угасила сатиричну веб страницу која исмејава Пеевског, а министар унутрашњих послова одбио је да наведе легитиман разлог за то.

Радев је мандатарки за састав привремене владе Горици Кожаревој рекао да неће подржати њену кандидатуру јер не може да гарантује мирнију политичку ситуацију.

"Очигледно је то немогуће ако Калин Стојанов остане на месту министра унутрашњих послова", рекао је Радев.

Радев је позвао парламент да брзо пронађе нове опције за именовање привременог премијера и владе, али је председник у оквиру велике уставне реформе на крају 2023. године изгубио моћ да једнострано одлучује о томе ко би требало да буде привремени премијер 

Тренутно, председник може да бира између 10 унапред дефинисаних опција за именовање привременог премијера – председника Народне скупштине, гувернера или подгувернера Бугарске народне банке, председника или заменика председника Државне ревизорске службе и омбудсмана или њихових заменика.

Међутим, дуготрајна политичка криза оставила је и неке од ових позиција упражњеним. У Бугарској не постоји омбудсман или заменик омбудсмана, а именовање особе из руководства Народне банке на политичку позицију је у супротности са правом ЕУ, пише "Еурактив".

Од априла 2021. у Бугарској су парламентарни избори одржани чак шест пута.