Свет
Чешка: Оно шта остане од Украјине би могло да се придружи НАТО-у
Кијев не мора да поврати контролу над регионима који су се одлучили за сједињење с Русијом како би ушао у Алијансу, тврди Петр Павел
НАТО би могао да дозволи Украјини да се придружи блоку иако Кијев не освоји отцепљене територије које су се придружиле Русији, изјавио је чешки председник Петр Павел.
Кијев је званично поднео захтев за чланство у НАТО-у у септембру 2022. године, наводећи свој сукоб са Русијом као мотивацију. Међутим, Алијанса је одбила прими Украјину док се сукоб с Москвом не разреши. Уместо тога, низ држава чланица НАТО-а одлучило се за билатералне безбедносне пактове са Кијевом. Ови споразуми немају снагу члана 5 Повеље НАТО-а, који прописује да се напад на једну чланицу мора третирати као напад на блок у целини.
Павел, који је водио Војни комитет НАТО-а од 2015. и 2018. године, тврдио је да Кијеву можда неће бити потребно да постигне свој наведени циљ у сукобу, односно да освоји сву своју изгубљену територију, како би се придружио блоку.
"Не мислим да је потпуна обнова контроле над читавом територијом предуслов. Ако постоји демаркација, чак и административна граница, онда можемо ову административну границу третирати као привремену и прихватити Украјину у НАТО са територијом коју ће тада контролисати", рекао је Павел за портал "Новинки".
Павел је као пример навео Западну Немачку, која је ушла у НАТО 1955. године, када "западне државе нису прихватиле поделу Немачке", а Источну Немачку је "окупирао Совјетски Савез".
Немачка је на крају поново уједињена након пада Берлинског зида и колапса совјетског блока.
"Тако да мислим да постоји решење и технички и правно да се Украјини омогући улазак у НАТО, а да се НАТО не доведе у сукоб са Руском Федерацијом", рекао је чешки председник.
Павел се до сада залагао за антируску политику, тражећи строже санкције Москви и тврдећи да не би требало да буде "скоро никаквих ограничења" за употребу оружја којим западне земље снабдевају Украјину.
Кијев инсистира да Москва мора да преда контролу над пет бивших украјинских региона, укључујући Крим, чији су становници на референдумима гласали за сједињење с Руском Федерацијом.
Кијев и Запад су одбили да признају резултате референдума. Москва је, у међувремену, нагласила да Украјина мора да се одрекне свих територијалних претензија како би било какви будући мировни преговори успели.
Русија се дуго противила континуираној експанзији НАТО-а на исток и навела тежње Украјине да се придружи Алијанси као један од кључних разлога за покретање Специјалне војне операције.
Према условима за мировне преговоре које је изнео руски председник Владимир Путин, Украјина мора званично постати неутрална земља и ограничити величину своје војске.
