Свет
Бајден одобрио тајну нуклеарну стратегију: Кина у првом плану
Документ је у тој мери поверљив да није доступан у дигиталном облику, већ само у штампаном, којем приступ има мали број официра Пентагона и званичника националне безбедности, пише "Њујорк тајмс"
Амерички председник Џозеф Бајден још у марту је одобрио поверљиву верзију нуклеарне стратегије у којој се први пут помиње обуздавање Кине у светлу повећања нуклеарног арсенала Пекинга, пише "Њујорк тајмс", позивајући се на неименоване званичнике Пентагона и Савета за националну безбедност.
"Бела кућа није раније објавила вест о одобравању ревидиране стратегије под називом 'Смернице за нуклеарно распоређивање', у којој се, такође, први пут говори да се Сједињене Америчке Државе припремају за могуће координисане нуклеарне изазове Кине, Русије и Северне Кореје", наводи се у чланку.
Према писању америчког листа, документ је у тој мери поверљив да није доступан у дигиталном облику, већ само у штампаном, којем приступ има мали број официра Пентагона и званичника националне безбедности.
Помоћник министра одбране САД за свемирску политику Випин Наранг рекао је новинарима раније овог месеца да је Бајден "недавно издао ажуриране смернице за употребу нуклеарног оружја како би узео у обзир противнике који су далеко више нуклеарно наоружани".
Све већи кинески нуклеарни арсенал био је нешто што САД "нису очекивале нити узимале у обзир" током нуклеарног планирања пре неколико деценија, додао је он.
Упитан о извештају "Њујорк тајмса", портпарол Беле куће Шон Савет је рекао да "смернице издате раније ове године нису одговор ни на један ентитет, земљу или претњу".
Пентагон је 2023. проценио да ће Кина удвостручити своје залихе оперативних нуклеарних бојевих глава на више од 1.000 до 2030. године, "од чега ће велики део бити стављен на виши ниво приправности".
САД тренутно имају 5.550 бојевих глава, док Русија има 6.255, према проценама Стокхолмског међународног института за истраживање мира.
Ревизија нуклеарне стратегије дешава се усред појачаних тензија између САД и њихових савезника из НАТО-а с једне стране и Кине и Русије с друге, при чему се обе стране међусобно оптужују за ескалацију око Украјине и Тајвана.
Вашингтон је, такође, више пута изражавао негодовање због учесталог тестирања балистичких пројектила у ДНР Кореји.
И Москва и Пекинг САД оптужују да подстичу сукобе широм света и настоје да наметну своју вољу другим земљама. Раније овог месеца, портпарол кинеског министарства одбране, старији пуковник Џанг Сијаоганг, позвао је САД и њихове савезнике "да напусте свој хладноратовски менталитет".
Током посете Кини у мају, руски председник Владимир Путин је истакао да "стратешко партнерство" Москве и Пекинга "није усмерено ни против кога".
Познато је и да су се 2019. године САД повукле из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета, којим се забрањује производња и размештање одређене врсте нуклеарног оружја базираног на копну. Такође у октобру 2023. Пентагон је оптужио Кину за "убрзано" ширење нуклеарног арсенала, а крајем месеца САД су најавиле модернизацију своје најјаче нуклеарне бомбе.
