Свет
Трипут у(р)а за амерички војно-индустријски комплекс?
Једини који мисле да војна индустрија САД има разлога за славље су "експерти" са Института Хадсон, које финансира иста та индустрија
Америчка посвећеност наоружавању Израела и Украјине док истовремено покушава да прикупи огромне количине оружја за потенцијални рат са Кином, ставља америчку војну индустрију под значајан притисак. То, пак, наводи многе утицајне креаторе политике и корпоративне званичнике да предлажу мере које би повећале већ мамутски војно-индустријски комплекс.
За проширивање већ огромне индустрије и већу потрошњу Пентагона заложио се Институт Хадсон, који финансира та иста индустрија, у тексту под називом "Трипут ура за војно-индустријски комплекс".
Са друге стране, портал "Риспонсибл стејткрафт", покушао је да пружи низ аргумената зашто је додатна потрошња на индустрију која већ зарађује милијарде – грешка.
Мит број један који рутински износе данашњи заговорници бацања више новца на Пентагон је да је америчка војска на неки начин била занемарена у протеклих неколико деценија, и да стога Вашингтон мора да убризга стотине милијарди долара у сектор наоружања како би се одбрана САД "повратила" на прихватљив ниво. Ова премиса, наводи РС, је потпуно погрешна.
Буџет Пентагона убрзано расте ка 1 билион долара годишње, што је један од највиших нивоа од Другог светског рата. А када се узму у обзир и друге ставке везане за војску – од војне помоћи и ветерана до огромне националне мреже за прикупљање обавештајних података – цифра укупне потрошње за националну безбедност је више од 1,5 билиона долара.
Све то након деценије у којој је Пентагон добио преко шест билиона долара, отприлике исто колико је потрошено током 10 година ратова у Ираку и Авганистану.
Горе поменуте бројке су запањујуће, али главна ствар је да је недавна и предложена потрошња далеко више него довољна за одбрану Сједињених Држава и њених савезника, ако се троши мудрије и ефикасније управља.
Суштина је да Пентагону треба више дисциплине у потрошњи, а не више потрошње. Пентагон је једина савезна агенција која не може да прође ревизију, што значи да министарство одбране не зна ни колико људи тачно ради за њих, колико опреме или резервних делова поседује, а у неким случајевима чак ни где се ови предмети чувају.
Томе треба додати склоност Пентагона ка нефункционалним системима наоружања по превисоким ценама. Примери су борбени авион Ф-35 и бојни брод "литорал" – системи који су толико пуни недостатака да често не могу да обављају ни основне функције.
Оба система су коштала милијарде долара и сјајан су пример свега што није у реду са Пентагоновим системом за развој и куповину новог оружја – од тражења екстремних и превише сложених карактеристика перформанси до попуштања у преговорима о цени и перформансама.
У међувремену, најскупљи елемент Пентагоновог плана нуклеарне модернизације од 2 билиона долара – интерконтинентална балистичка ракета "сентинел", претрпео је раст трошкова од 81 одсто само у последњих неколико година.
Ови дебакли у развоју оружја не доприносе ни на који начин унапређења одбране Сједињених Држава, али ипак успевају да обогате главне произвођаче оружја. Другим речима, наводи РС, једноставно давање више новца Пентагону није гаранција веће одбрамбене способности.
Лоше управљање је једна ствар, али прави проблем је застарело виђење глобалне улоге америчке војске која, наводно, може да победи Русију или Кину у сукобу, држи под контролом Иран и Северну Кореју, наставља рат против тероризма и улаже у ново оружје.
Реална одбрамбена стратегија би подразумевала смањивање планова да Војска САД буде спремна за ратовање у било ком делу света у кратком року и форсирала би политику нуклеарног одвраћања која би елиминисала потребу за скупим планом нуклеарне модернизације и ограничила војну помоћ на земље ангажоване у одбрани или одвраћању агресивних суседа.
То би практично значило наставак наоружавања Украјине док се истовремено истражује дипломатско решење тамошњег сукоба. И прекид слања војне помоћи Израелу, чији је брутални рат у Гази далеко превазишао сваку разумну дефиницију одбране, убивши 40.000 људи у операцији која је укључивала извршење бројних ратних злочина који, према све већем броју извештаја независних експерата, могу да се подведу под геноцид.
Аутор текста у РС наводи да је Вашингтону најпре потребна одржива стратегија, па тек онда дискусија о величини буџета.
"Али све док се званични Вашингтон држи илузије да су јачање војске и трка у наоружању магични кључ мира, стабилности и глобалне доминације, трошићемо велике количине оскудних ресурса док повећавамо ризик од непотребног сукоба", закључује се у тексту војног експерта Вилијама Хартунга, истраживача на Квинси институту.
