Откривено: Каква је улога Британије у инвазији на Курску област?

Кабинет британског премијера Кира Стармера је покушао да искористи украјински упад у Курску област како би проширио умешаност Лондона у сукоб и подстакао савезнике Кијева, превасходно САД, да укину ограничења за употребу оружја које шаљу Украјини, али његов план се можда већ изјаловио.

Позивајући се на британске војне изворе, "Тајмс" је открио да су неки тамошњи медији добили директиву да укљученост "челенџера" у украјинску инвазију на Курску област промовишу као "први пут да су британски тенкови употребљени у борби на руској територији", у оквиру Стармерових ескалаторних планова.

Наиме, Стармер и министар одбране Џон Хили наводно су "разговарали о томе колико далеко треба ићи да би се потврдила растућа британска умешаност у упад ка Курску".

На крају су одлучили "да буду отворенији у вези са улогом Британије не би ли убедили кључне савезнике да помогну више – и да убеде јавност да догађају на пољима Украјине утичу на безбедност и економски просперитет Британије".

"Неће се бежати од (чињенице) да се британско оружје користи у Русији као део одбране Украјине. Не желимо никакву неизвесност или нервозу због британске подршке (упаду) у овом критичном тренутку", рекао је за "Тајмс" неименовани високо позиционирани извор из Вајтхола.

Поврх тога, британски лист наводи да је британска опрема, укључујући дронове, играла "централну улогу у новој украјинској офанзиви, а британско особље је детаљно саветовало украјинску војску... у размерама у којим ниједна друга земља није то учинила".

"Тајмс" истиче да је Стармер затражио од Савета за националну безбедност да осмисли планове за пружање "шире подршке Украјини", која ће, поред војне, можда укључивати и "индустријску, економску и дипломатску".

Зеленски због напада на Курск ризикује да остане без америчког оружја далеког домета?

Британски лист такође наводи да на предстојећем састанку Координационе групе за украјинску одбрану, групе од 57 земаља која надзире пошиљке западног оружја Украјини, Лондон планира да "притисне европске савезнике да пошаљу више опреме и да Кијеву дају више слободе при њеном коришћењу".

Британско министарство одбране је наводно прошле недеље већ разговарало с америчким и немачким министрима одбране, Лојдом Остином и Борисом Писторијусом.

Међутим, чак и британски лист признаје да је операција у Курску, чија је наводна сврха била да се подигне морал и одвуче пажња руске војске у Донбасу, била контрапродуктивна. 

Уместо ометања руске офанзиве, Москва је "искористила одсуство четири украјинска пука како би усмерила своје нападе око Покровска и Часовог јара", истиче лист.

Британски план већ пропао?

Мајкл Кларк, којег "Тајмс" представља као једног од водећих британских одбрамбених аналитичара, рекао је за лист да би било "контрапродуктивно" ако резултат британског плана буде то да Лондон, при пружању подршке Кијеву, иступи испред својих НАТО савезника.

Независни новинар Кит Кларенберг сматра да се то већ десило.

Он подсећа да је "Форин полиси" писао како је Бајденова администрација била јако незадовољна што је Кијев планирао упад у Курск без знања САД, и да је "скептична по питању војне логике" иза упада.

Такође, упад је компромитовао напоре САД да се постигне споразум између Москве и Кијева о обустављању било каквих удара на енергетску инфраструктуру обе стране.

У међувремену, Вашингтон је 16. августа забранио Кијеву да користи британске ракете "сторм шедоу" како би вршио нападе на руску територију, подсећа Кларенберг.

Берлин је слично реаговао већ наредног дана, када је министар финансија Кристијан Линднер најавио обустављање било какве нове војне помоћи Кијеву, у оквиру ширих напора да се зауздају државни трошкови Немачке. 

Такође, Кларенберг сматра да није случајно што у истом оквирном периоду "Волстрит џорнал" објављује репортажу у којој окривљује Кијев за саботажу "Северног тока", будући да репортажа, иако "екстремно апсурдна у својим тврдњама", пружа Берлину идеалан изговор да иступи из прокси рата против Русије. 

Подсетивши на кључну улогу британских оперативаца у нападу на Кримски мост, Кларенберг наводи да Лондон током целог сукоба покушавао да увуче Запад дубље у сукоб, а да нова лабуристичка влада те напоре "појачава".

"Ипак, изгледа као Империја (САД) одбија да прогута мамац, док настоји да обузда ратоборне фантазије Лондона. Ово би могао бити охрабрујући знак да се прокси рат коначно ближи крају. Али морамо остати на опрезу. Британски обавештајци вероватно неће дозволити да се САД повуку без борбе", закључује Кларенберг.