Русија производи знатно више војне опреме од САД, али и читавог НАТО-а, јер западне одбрамбене компаније јуре за профитом, пише портал Квинси института "Риспонсибл стејткрафт".
"Од краја Хладног рата, одбрамбена индустрија није радила много производних послова за Министарство (одбране)", изјавио је Вилијам А. Лаплант, подсекретар Министарства одбране за набавку и одржавање, на Глобалном безбедносном форуму Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), одржаном у априлу.
Како се наводи, ова изјава се заправо подсмева одговору војноиндустријског комплекса САД и НАТО-а, на руско-украјински сукоб, који је у најмању руку био "разочаравајући", будући да Русија надмашује САД, али и читаву Алијансу у производњи муниције, ракета и тенкова, упркос мањем буџету за одбрану.
Наиме, у 2023. години буџет РФ намењен за сектор одбране био је око 100 милијарди долара, док је БДП био два билиона долара. Са друге стране, комбиновани буџет за одбрану САД и НАТО-а био је 1,47 билиона долара, док је комбиновани БДП износио око 45 билиона долара.
Како је ово могуће?
Према писању поменутог портала, разлог за предност Русије је што Вашингтон и његови савезници "воде рат у ком би желели да победе", док Москва "води рат за који верује да мора да добије, односно егзистенцијални рат".
Сходно томе, за Пентагон и компаније америчке одбрамбене индустрије профит и приходи су примарни, упркос томе што су поједини уговори били убрзани како би новац могао брже да тече. Међутим, без темељне реформе одбрамбеног сектора јасно је да ће произвођачи наставити са продужавањем испорука система наоружања као што су Ф-35, носачи авиона класе "форд" или интерконтиненталне балистичке ракете "сентинел", уз константна кашњења и повећање цена за више милијарди него што је првобитно планирано.
Како се наводи, проблеми кашњења и прекорачивања буџета нису типични само за сложене системе, већ и за оне релативно једноставне, попут невођених артиљеријских граната. Узрок проблема у производњи артиљеријске муниције је то што је у протеклим годинама, артиљерија изгубила централну улогу у доктрини америчке војске, пише амерички портал.
Демонстрирајући овај начин размишљања, 21. маја 2021, само око осам месеци пре него избијања сукоба у Украјини, војска је затражила дозволу да смањи годишњу потрошњу на производњу муниције у калибру 155 мм за половину, тиме смањујући производњу на 75.357 граната годишње, тј. на око 6.200 месечно.
Проблем у ланцу снабдевања артиљеријском муницијом
Временом се испоставило се да је војска предводила слабљење читавог ланца снабдевања артиљеријском муницијом САД, а колико је заправо озбиљан тај проблем откривено је у чланку Ројтерса, где се наводи да је производња муниције у калибру 155 мм била отежавана грешкама у производњи и безбедносним проблемима.
Такође, пише "Риспонсибл стејткрафт" планови да се застарели производни погон америчке артиљерије у Вирџинији замени модерним, много већег капацитета, каснили су за деценију од планираног, док је цена изградње готово удвостручена.
Међутим, најгори аспект тога колико су Оружане снаге и Конгрес САД лоше одржавали ланац снабдевања артиљеријским гранатама откривен је у интерном документу америчке војске из 2021. године у којем се детаљно наводе "стране зависности" за најмање десетак хемикалија кључних за производњу артиљеријских граната које потичу из Кине и Индије, држава са блиским трговинским везама са Русијом.
Све наведено довело је до тога да је ланац снабдевања артиљеријском муницијом у веома лошем стању, посебно у поређењу са 438.000 граната произвођених на месечном нивоу, које су америчке фабрике муниције производиле 1980.
Да би обновила ланац снабдевања, америчка војска је затражила 3,1 милијарду долара за повећање производње граната калибра 155 мм на 100.000 месечно до краја 2025 године, а Конгрес је великодушно удвостручио тај износ на 6,414 милијарди долара као део додатног закона о безбедности од 95 милијарди долара који је Бајден потписао 24. априла.
План војске да повећа производњу до 100.000 граната месечно, односно на 1,2 милиона годишње, до краја 2025. звучи прилично добро, али ту стопу производње тек треба да видимо у стварности, а до краја 2025. Украјина би могла да изгуби, пише портал Квинси института.
Аутор подсећа и да САД нису једина држава која је ангажована у "прокси рату против Русије", већ да и друге земље раде на томе да испоруче артиљеријске гранате Украјини. Као пример наводи се немачка компанија "Рајнметал", која ће захваљујући уговору од 8,5 милијарди евра са немачком војском, производити до 700.000 артиљеријских граната и 10.000 тона барута годишње, почевши од 2025.
То значи да би, ако све буде ишло по плану, до краја 2025. САД и савезници из НАТО-а могли да производе скоро 2 милиона граната калибра 155 мм годишње. Ова бројка изгледа много мање импресивно када се узме у обзир да је РФ од почетка СВО до данас већ повећала своју укупну годишњу производњу артиљеријских граната на три милиона.
Ово укључује петоструко повећање производње граната калибра 152 мм, са 400.000 граната годишње у јануару 2022. на тренутну од два милиона годишње. Поред тога, пише амерички портал, Русија је успела да повећа производњу вођених пројектила калибра 152 мм "краснопољ-м2" за 20 пута.
Ове гранате су отпорније на ометање од вођених пројектила М982 "ескалибур" у калибру 155 мм, вредних 100.000 долара по комаду, које су САД испоручиле Украјине, а које су постале неефикасне због ометања руских система за електронско ратовање.
Није само муниција проблем
За успешно вођење рата, није довољно обезбедити само артиљеријске гранате - потребна су вам и артиљеријска оруђа за испаљивање граната, а украјинско оруђе не само да се хаба и троши, већ је и руска војска уништава. Много пре него што се цеви потпуно покваре због хабања, оне почињу да губе домет и постају мање прецизне, због чега и Русија и Украјина морају да се позабаве овим питањем и упитно је ко има тешку индустрију способну да производи нове цеви за артиљеријско оруђе.
Иако нема пуно доступних информација о стопи производње артиљеријских цеви, Русија надмашује производњу оружја у САД и НАТО-у тако што обнавља сопствене фабрике из периода СССР-а и оспособљава их за готово непрекидну производњу муниције, возила и друге војне опреме.
Ово сугерише да ће ове фабрике вероватно радити исто када је у питању производња артиљеријских цеви, као и производња потпуно нових артиљеријских оруђа.
Са друге стране, нема сумње да би САД и НАТО савезници у случају да поверују у угрожавање сопственог постојања, били у стању да потроше милијарде на увођење хитних мера које би омогућиле да се надмаши руска производња, пише амерички портал.
Међутим, такве мере би такође захтевале "нарушавање статуса кво у набавкама за одбрану". Дакле, иако би у теорији то могло да се уради, делује да САД и њихови савезници не журе са успостављањем нове свеобухватне индустријске политике.
Разлог за то, према писању "Риспонсибл стејткрафта", је што "можда знају да Путин неће извршити ничим изазван напад на НАТО чланицу који би активирао члан 5".
Сходно томе, иако је "руска претња довољно велика за оправдавање трошења милијарди долара на одбрамбене произвођаче за попуњавање истрошених залиха оружја и муниције", као и за набавку новог оружја, она није толико велика да би оправдала "нарушавање статуса кво који су одбрамбени извођачи створили".
Тај статус кво, доноси "мање пуцњаве за исту количину новца сваке године", истовремено стварајући рекордне профите и приходе, за војноиндустријски комплекс САД.