Украјински званичници су све више забринути због кашњења финализације споразума, који би требало да омогући Кијеву да се зајам од 50 милијарди долара отплати из прихода од замрзнуте руске имовине, преноси "Блумберг", позивајући се на изворе.
Према споразуму Г7 из јуна, средства би требало да омогуће Кијеву да профитом од око 280 милијарди долара у замрзнутим руским средствима врате кредит.
Међутим, спровођење плана је отежано захтевима САД и ризиком да Мађарска успори било какву одлуку на нивоу ЕУ о подршци Украјини или санкцијама Русији, наводи "Блумберг" изјаве званичника који су захтевали да буду анонимни.
Такође се напомиње да ће свака чланица Г7 и ЕУ која је дала зајам Украјини сносити ризик ако замрзнута средства Русије донесу мањи профит него што се очекује.
Раније је европски комесар за економију Паоло Ђентилони рекао да ће оквирни споразум између земаља Г7 о давању 50 милијарди долара кредита Украјини , отплаћених из прихода од руске имовине, бити потписан у октобру.
Док се временски оквир за споразум Г 7 одуговлачи до краја године, Украјини ће бити потребна одлука следећег месеца, када ће ревизија финансирања од стране Међународног монетарног фонда подразумевати уверавања да су буџетски захтеви Кијева испуњени, рекао је један од извора.
"Потребан нам је прави механизам. Расправе трају предуго и потребне су нам коначне одлуке", пожалио се Владимир Зеленски ове недеље.
Од почетка руске војне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су скоро половину руских девизних резерви, у вредности од приближно 300 милијарди евра. Више од 200 милијарди налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског "Еуроклира".
Примена аранжмана Г7 наишла је на препреку због забринутости САД око чињенице да ЕУ треба да обнавља замрзавање имовине сваких шест месеци, заједно са ширим санкцијама против Москве. САД су затражиле трајнија уверавања која би ублажила забринутост администрације председника Џозефа Бајдена због потписивања зајма без одобрења Конгреса.
Високи анонимни званичник Бајденове администрације рекао је да САД желе уверавања од савезника да ће руска имовина остати замрзнута све док не дође до "праведног мировног споразума и док Русија не плати штету проузроковану инвазијом".
Неке чланице Г7, попут САД и Велике Британије, залагале су се за потпуну заплену руске имовине. Забринутост око законитости таквог потеза довела је до одлуке да се уместо тога искористе камате прикупљене средствима.
Русија је више пута указивала да би све радње предузете против њене имовине представљале "крађу", инсистирајући да би заплена средстава или слични потези прекршили међународно право и довели до одмазде.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков упозорио је ове недеље да би "нелегални покушаји пљачке Руске Федерације" нанели огромну штету међународном финансијском систему.