Немачка породица Балсен, власници истоимене компаније најпознатије по својим бисквитима, признала је да је подржавала нацистички режим и користила принудни рад током Другог светског рата, пренео је "Тајмс".
Пре пет година породица је наручила преглед активности компаније у нацистичкој Немачкој, након што је Верена Балсен (31), чији отац Вернер води компанију, изазвала скандал тврдњама да су Балсенови принудни радници били плаћени и да се према њима добро поступало.
Рекла је да је "срећна што поседује четвртину Балсена" и да жели да купи јахте користећи своје дивиденде, а критичари су брзо истакли да њено богатство долази и од принудног рада.
"Балсен" се потом извинио, док је породица замолила историчаре Манфреда Григера и Хартмута Бергофа са Универзитета у Гетингену да испитају историју компаније у периоду светских ратова.
Григер и Бергхоф су закључили да породица Балсен не само да је подржавала нацистички режим, већ је имала користи од њега кроз принудни рад.
Открили су да је компанија "запошљавала" више таквих радника него што је раније било познато, око 800 људи између 1940. и 1945. године, а да су већина њих биле жене из Пољске и Украјине.
Како подсећа "Тајмс", експлоатација принудних радника била је уобичајена пракса у нацистичкој Немачкој, а око 13 милиона странаца је било присиљено да ради у тој земљу како би се ублажио одлив радне снаге током Другог светског рата.
"Балсенови" принудни радници су такође предмет расне дискриминације, наводи се у извештају.
Пољаци су морали да носе љубичасти и жути симбол у облику дијаманта, са словом 'П' (Пољска) на својој одећи.
Григер и Бергхоф су додали да су они добијали ниске плате, мале оброке хране и лошу медицинску негу.
Према студији, они су били смештени у баракама и искључени из јавног живота. Друштвени контакти са Немцима били су забрањени, а Пољацима за које је утврђено да су имали сексуални контакт са Немицама прећено је погубљењем.
Породица је постигла договор са владајућим националсоцијалистима како би стекла економске предности, укључујући и преузимање освојене фабрике кекса у Украјини, тврде историчари.
Три сина оснивача компаније, који су седели у одбору, такође су били чланови нацистичке партије, док су неки чак финансијски подржавали СС.
После рата, савезници нису испитали нацистичку прошлост компаније и наставили да купују бисквите, од чега је породица Балсен наставила да профитира.
Бергхоф је за "Тајмс" рекао да је "Балсен" "скинуо националсоцијализам као стару одећу и да су у року од неколико недеља успостављени одлични односи са британском војском, која је, као и Вермахт, куповала Балсен производе у великом броју и често посећивала фабрику".
Породица је, након ових открића, признала да никада није поставила "очигледно питање како је наша компанија успела да преживи током Другог светског рата".
Обећали су да ће ове налазе схватити као мисију да спречи понављање нацистичких злочина и да ће промовисати "културу комеморације", али се нису обавезали на финансијску компензацију породицама њихових принудних радника.
Портпарол компаније рекао је да је "Балсен" почетком 2000-их уложио 1,5 милиона немачких марака у званични фонд немачке владе за компензацију бившим принудним радницима и њиховим породицама.
Немачка је укупно исплатила 4,4 милијарде евра за више од 1,66 милиона људи у скоро 100 земаља и званично је закључила своју компензацију за принудни рад 2007.