Леонид Савин: У САД се наставља лов на вештице против независних новинара и стручњака
"Њујорк тајмс" је 21. августа 2024. објавио да је Министарство правде САД покренуло истраге о америчким грађанима због њихових веза са руским државним телевизијским мрежама, приликом којих је ФБИ упадао у домове познатих политичких коментатора како би спречио њихов утицај на новембарске председничке изборе, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Геополитика".
Овај лист помиње две особе познате руској публици: бившег инспектора за наоружање Уједињених нација и критичара америчке спољне политике Скота Ритера и ТВ водитеља Димитрија К. Сајмса, који је био саветник бившег председника Доналда Трампа 2016. године.
Тужиоци нису објавили конкретне оптужбе против ове двојице, али је полиција запленила мобилне телефоне, рачунаре и хард дискове Скота Ритера. Нешто раније, Ритеру је одузет и пасош на аеродрому, када је покушао да отпутује на Петербуршки међународни економски форум.
Позивајући се на изјаве појединих америчких званичника, "Њујорк тајмс" тврди да пропагандни апарат Кремља помаже Трампу у изборној кампањи, лансирајући лажне вести како би оклеветао садашњег председника Бајдена и његову потпредседницу Камалу Харис.
Заправо, ова истрага само понавља тезе о утицају Русије на америчке изборе из 2016. године. Напади на приватност америчких грађана представљају инструмент репресије и цензуре. Ако говоримо о Првом амандману Устава САД, жртве напада су и представници цивилног друштва, студенти који протестују против акција Израела у Палестини или новинари који критикују потезе Беле куће.
Јасно је да су се медији у САД претворили у пуке портпароле неолибералних глобалиста, који само износе политички коректне наративе и да амерички корпоративни медији представљају пуко оруђе манипулације.
Иначе, "Њујорк тајмс" је у јулу писао и о "проруским ботовима", који, уз помоћ вештачке интелигенције, шире пропаганду на друштвеним мрежама. Осим специјалних служби САД, њима су се придружиле и земље попут Канаде и Холандије. Тада је, на захтев Министарства правде САД, затворено чак 968 налога на друштвеној мрежи Икс.
Тема завере је широко распрострањена у САД
Скот Ритер, који је у јануару путовао у Русију, изјавио да се истрага против њега заснива на Закону о регистрацији страних агената, који од Американаца захтева да открију "лобирање и политичке активности за рачун страних влада."
Димитрије Сајмс, који је раније био и саветник председника Ричарда Никсона, налази се под истрагом због кршења Закона о ванредним економским овлашћењима, што даје правни основ за изрицање економских санкција. Међутим, Сајмс је сада у Русији и мало је вероватно да ће га Москва изручити САД.
Очигледно је да је "дубока држава" препознала елементе "завере" у акцијама држављана САД, сматра Савин. Ипак, такво спекулативно резоновање не би требало да има правне последице у САД.
Шта се заправо крије иза ових напада?
У САД, не само политичари и безбедносне снаге, већ и сасвим обични људи, имају склоност да "откривају и препознају завере", уочава руски геополитичар, а то није почело након Хладног рата, већ непосредно после стицања независности од Британије. Барем од 18. века, тема завере у САД постала је уобичајено средство којим се објашњавају политички процеси.
Тек касније су се појавили совјетски шпијуни, НЛО-и, завере масона, рептила или тајних друштава, потом тајни пројекти ЦИА (који су се, узгред речено, заиста и одиграли) и, у скорије време, кинески, ирански, севернокорејски и руски агенти.
Треба се присетити и разних лобистичких структура и рада акционих комитета, који су се претворили у црни ПР, примећује Савин. Судећи по предизборној кампањи, која је управо у току, обе стране покушавају да оцрне супротну страну и тако придобију гласаче.
Очигледно је да овој земљи недостаје рационалност и да је то само део свеопште интелектуалне деградације у САД, која се нарочито снажно испољава у Демократској странци, чији је симбол постао Џозеф Бајден, тврди руски геополитичар. Јасно је да су у последње време САД донеле читав низ погрешних одлука, закључује Савин, што се не односи само на случај Ритера и Сајмса, већ и на ширу политичку и међународну агенду.