Након хапшења Дурова: Које све апликације (не)дају податке корисника властима?

Хапшење оснивача Телеграма Павела Дурова у Француској многи су протумачили као удар на приватност и слободу говора, уз тврдње да је прави разлог за хапшење руског технолошког милијардера то што његова платформа одбија да сарађује с државним актерима.

Извршни директор Рамбла, Крис Павловски, поручио је да је "безбедно напустио ЕУ", која је хапшењем Дурова "прешла црвену линију" и да ће његова платформа "користити сва доступна средства да се бори за слободу изражавања".

Едвард Сноуден је поручио да је хапшење Дурова "напад на основна људска права говора и удруживања", те да је "дубоко ожалошћен што се Макрон спустио на ниво узимања талаца као средства за добијање приступа приватним комуникацијама".

Подсетимо, до хапшења Дурова долази свега неколико месеци након што је немачки портал "Т-онлајн" известио да Европска комисија наводно разматра да од твораца апликација захтева да уграде "задња врата" у своје производе како би безбедносне и обавештајне агенције могле да заобиђу енкрипцију која служи за заштиту података на датим апликацијама.

Последње поприште "безбедног" дописивања?

Телеграм се до сада истицао као једна од ретких платформи која недвосмислено штити податке својих корисника од свих актера. Након што се Воцап 2022. огласио о новооткривеним слабостима у коду апликације, Дуров је тврдио да су било какве слабости намерно укључене као "задња врата", те да ће увек бити уграђене нове када се старе отклоне.

Дуров је још 2019. тврдио да је Воцап дизајниран за сврхе надзора корисника и да је усклађен с потребама америчких државних агенција попут ФБИ.

У прилог његовој тврдњи иде извештај ФБИ из 2021. који је објавила америчка непрофитна група за транспарентност "Власништво народа", а који открива са каквом лакоћом америчке агенције могу да приступе подацима са платформи за дописивање.

"Метин" Воцап се у извештају истиче као апликација са које амерички обавештајци могу да добијају податке практично у реалном времену - за "основну" корисничку евиденцију потребно је доставити судски позив, за "информације попут блокираних корисника" је неопходан судски налог, а уз налог за претрес обавештајци могу добити "контакте адреса и кориснике Воцапа" који имају субјекат претреса у контактима.

Уз посебан налог који се позива на закон "Патриот" из 2001. године, Воцап може да сваких 16 минута извештава америчке обавештајце о извору и одредишту порука које шаље субјекат.

Уколико шпијунирани субјекат користи "ајфон" и има укључену опцију чувања података на "ајклауду", амерички обавештајци могу да приступе и самим порукама, захваљујући политици матичне компаније "Епл" која предаје кључеве енкрипције за "ајклауд" ако ФБИ закуца са на њихова врата с налогом, указао је независни новинар Кит Кларенберг 2021. у тексту о открићима из тог документа. 

Кларенберг је том приликом приметио да "Метин" Фејсбук већ практично делује као "рука америчке државне моћи", пошто се 2020. повиновао пред 89 одсто захтева Вашингтона за корисничким подацима.

На званичном сајту Вајбера, још једне популарне платформе за дописивање, стоји да та апликација "открива евиденцију налога" у складу са "важећим законима држава чланица Европске уније или важећим савезним законима САД".

Драматично упозорење Едварда Сноудена: НСА за пар дана преузима интернет

Са друге стране, ТикТок, којем прети укидање у САД уколико га кинеска матична компанија "Бајтденс" не прода у року од 12 месеци, на свом званичном сајту наводи да никада није делио податке корисника нити с америчким, нити с кинеским властима.

Амерички милијардер Дејвид Сакс, који је за хапшење Дурова оптужио Вашингтон да крши Први амандман Устава САД уз помоћ савезника (Француске), у априлу је оценио да би Икс и Рамбл могли да буду следећи на нишану Вашингтона, када је осудио амерички закон којим је уцењен "Бајтденс".

Икс - чији је власник Илон Маск раније изјавио да је одбио "илегални дил" који му је ЕУ предложила о цензури садржаја, док су га друге друштвене мреже прихватиле - такође ће предати "органима за спровођење закона" податке о корисницима уз "валидан хитни захтев". 

"Икс појединачно процењује захтеве за откривање података у хитним случајевима у складу са релевантним законом", наводи се на званичном сајту платформе.

Сигнал (ни)је алтернатива за Телеграм?

Једна од апликација чију су безбедност својевремено хвалили и Маск и Сноуден је Сигнал, иако су критичари скоро подједнако дуго указивали на везе ове платформе с ЦИА и Стејт департментом. 

"Фонд за отворену технологију" који је обезбедио почетна средства за развој Сигнала почетком 2010-их био је део америчког Стејт департмента, у оквиру иницијативе тадашње државне секретарке Хилари Клинтон под називом "Слобода на интернету", односно напора Вашингтона да створи "интернет у сенци" који би би се користио за "подривање репресивних влада", како је "Њујорк тајмс" својевремено писао. 

Међутим, Викиликс је 2017. открио да ЦИА може лако да заобиђе енкрипцију Сигнала, користећи хакерске технике који су описани у серији докумената под називом "Трезор седам".

Неименовани извор који је радио за "Фонд за отворену технологију" рекао аутору Кристоферу Ф. Руфу да је сврха Фонда била "употреба опен сорс пројеката које су направиле хакерске заједнице као алата за циљеве америчке спољне политике".

Поврх тога, актуелна председница одбора Сигнал фондације, Кетрин Махер, претходно је радила за НЕД, иначе продужену руку ЦИА и заједничког именитеља за многе "обојене револуције", где је током Арапског пролећа водила иницијативе за дигиталне комуникације на Блиском истоку и северној Африци, истиче Руфо. 

Махерова, је 2016. године постала извршни директор "Викимедија фондације", затим се придружила и про-НАТО трусту мозгова - Атлантском савезу и Одбору за спољну политику Стејт департмента. 

Она је својевремено изјавила да је напустила идеју "слободног и отвореног" интернета јер ти принципи представљају "белачки, мушки, западњачки конструкт".

Приступ Сигналу је ограничен у Русији ове године због, како је из Роскомнадзора наведено, "кршења прописа руског законодавства".