Докле иде западна цензура: Да ли је Дуров нови Асанж?

Оснивач Телеграма Павел Дуров могао би да доживи судбину оснивача "Викиликса" Џулијана Асанжа, будући да његова друштвена мрежа на прво место ставља слободу говора, што иритира многе политичаре, а његово притварање није засновано ни на чему другом осим на покушају притиска, рекли су за РИА Новости стручњаци.

"Телеграм је платформа која цензурише врло мало садржаја... Њихов став да дозвољавају скоро све на својој платформи већ дуго иритира политичаре на Западу... Тако да, нажалост, изгледа да би Дуров могао постати следећи Џулијан Асанж", рекао је Паскал Лотаз, ванредни професор неутралности на Универзитету Кјото.

Саговорник агенције је додао да многи сумњају да је притвор Дурова био покушај цензуре Телеграма од стране Француске и Европске уније.

"Ово притварање је веома шокантно. Телеграм је апликација која вам омогућава да слободно комуницирате. Његов притвор није заснован ни на чему осим на притиску", поручио је француски политичар, писац и адвокат Араш Дерамбарш.

Околности хапшења оснивача месинџера Телеграма Павела Дурова нису јасне, али је очигледно да се ради о покушају гушења алтернативних медија, рекао је унук генерала Шарла де Гола Пјер де Гол.

"Последњи догађаји показују колико се сада суочавамо са информативним ратом. Нису јасне околности хапшења господина Дурова, али је сада јасно да је сврха овог хапшења гушење алтернативних медија", рекао је Пјер де Гол на конференцији поводом 80. годишњице ослобођења Париза.

И немачки посланик из АфД-а Еуген Шмит сматра да је Павел Дуров у затвору јер брани слободу, а његово притварање је још један пример напада западних земаља на безбедну комуникацију грађана.

"Притварање Дурова је још један пример како владе у Берлину, Паризу и Бриселу све више нападају и компликују безбедну и шифровану комуникацију међу грађанима", рекао је Шмит.

Хапшење Павела Дурова у Паризу део је шире борбе између Запада и Русије у области технологије и дигиталне приватности, изјавио је за РИА Новости алжирски стручњак за дигиталне технологије и системе Насим Лучани.

"Хапшење Дурова је део шире борбе између Русије и Запада око технологије и дигиталне приватности... Сукоб Русије са Западом око технологије сеже изван самог Телеграма и обухвата, између осталог, контролу интернета, сајбер шпијунажу и слободу изражавања на дигиталним платформама", рекао је Лучани.

Није, него...

На другој страни, француски председник Емануел Макрон изјавио је да се хапшење Павела Дурова на тлу Француске догодило "у оквиру судске истраге која је у току и да ни на који начин није било резултат политичке одлуке".

"На судијама је да одлуче о овом питању", навео је Макрон на Иксу, напомињући да је на правосуђу да, "уз пуну независност, спроводи закон".

Макрон је рекао да су се појавиле "лажне информације након хапшења Дурова", истичући да је "Француска дубоко посвећена слободи говора и да ће тако бити и убудуће".

"У правној држави, слободе се подржавају у законском оквиру, како на друштвеним мрежама, тако и у стварном животу, како би се заштитили грађани и поштовала њихова основна права", навео је Макрон.

Лидер евроскептичне странке Устани, Француска Никола Дипон-Ењан на Иксу је оптужио француског председника Емануела Макрона да иза његове изјаве да притвор Павела Дурова није политичка одлука стоји чисто лицемерје.

Претходно је бивши амерички обавештајац Едвард Сноуден оптужио Макрона за хапшење Дурова: Узима таоце да би приступио приватним разговорима.

Руски и француски парламентарци спремају одговор

Руски и француски парламентарци планирају да оформе комисију за подршку оснивачу Телеграма Павлу Дурову ако он не буде пуштен у року од 48 сати након хапшења, изјавио је лидер ЛДПР-а и шеф Комитета Државне думе за међународне послове Леонид Слуцки.

"Према француском закону, Павел Дуров мора бити пуштен у року од 48 сати након хапшења, ако се то не догоди, моји колеге парламентарци и разумни европски политичари планирају да оснују руско-француски комитет у његову подршку", написао је Слуцки на Телеграму.