Финска "у овом тренутку" неће слати оружје дугог домета Украјини

Фински председник Александар Стуб рекао је да његова земља тренутно не намерава да шаље високо прецизно оружје дугог домета Кијеву, због близине његове земље Русији.

Стуб је у интервјуу за финску државну телевизију Иле у уторак поновио да је Хелсинки посвећен пружању војне помоћи Кијеву. Он је, међутим, оценио да слање оружја дугог домета Украјини "у овом тренутку није потребно".

"Морамо имати на уму да је Финска на првој линији. Граница од 1.340 километара између НАТО-а и Русије значи да ми имамо своју улогу у овом одбрамбеном рату", рекао је он за Иле, а цитира ТАСС.

"И један циљ за нас је да осигурамо да наша територија не може бити нападнута са руске стране", додао је фински председник.

Истовремено је нагласио да Финска неће уводити никаква ограничења на употребу оружја које Хелсинки шаље Кијеву.

"Да одговорим директно на питање: Да, украјинске оружане снаге могу користити западно оружје за удар на руску територију", рекао је Стуб.

Раније овог месеца лист "Илталехти" известио је да НАТО планира да размести оклопну бригаду до 5.000 војника у југоисточном делу Финске, наводно у превентивне сврхе.

Финска је постала чланица НАТО-а у априлу 2023, наводећи као разлог забринутост због сукоба између Русије и Украјине. Москва је заузврат обећала да ће прилагодити свој одбрамбене капацитете у северозападном делу Русије, а председник Владимир Путин је упозорио на могуће "проблеме" са суседном Финском након одлуке да се придружи војном блоку предвођеним САД.

Путин је такође одбацио тврдње Запада да Русија намерава да нападне земље НАТО-а, истакавши да Москва "нема ни геополитичких, ни економских, ни политичких, ни војних интереса да се бори са земљама НАТО-а".

Хелсинки и Кијев су у априлу потписали десетогодишњи безбедносни споразум, који је Владимир Зеленски назвао "снажним документом који доказује спремност Финске да настави да подржава Украјину" у њеном сукобу са Русијом.

Москва је више пута осуђивала западне испоруке оружја Кијеву, тврдећи да оне чине Запад директним учесником сукоба. Хелсинки се такође придружио Естонији и Пољској у подршци украјинског упада у руску Курску област раније овог месеца, тврдећи да је то спада у право Украјине на самоодбрану.