Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ изјавио је да је одлучио да данашњу неформалну седницу министара спољних послова земаља чланица Уније премести из Будимпеште у Брисел због става мађарских власти који се не поклапа са политиком ЕУ, и оценио да земље ЕУ треба да размотре начине да заобиђу вето Мађарске на војну помоћ Украјини.
Мађарска иначе сада председава ЕУ, те је овај састанак по традицији требало да буде одржан у Будимпешти.
"Сматрао сам да би било много адекватније да се овај састанак одржи у Бриселу, јер је низ ставова које је изнела мађарска влада у супротности са општом политиком ЕУ", изјавио је Борељ.
Високи представник ЕУ је поручио и да земље ЕУ треба да размотре начине да заобиђу вето Мађарске, јер је неприхваљиво да вето једне земље ЕУ не дозвољава коришћење 6 милијарди евра у оквиру Европског мировног фонда (ЕПФ) за компензацију војне помоћи која је већ пружена Украјини, изјавио је данас за спољну политику и безбедности Жозеп Борељ.
"На текућим рачунима (у оквиру ЕМФ-а) имамо замрзнутих 6 милијарди евра, који не могу да се користе за надокнаду подршке коју су Украјини већ пружиле неке државе чланице. Тражићу начине да заобиђем овај вето једне државе чланице, који је неприхватљив", рекао је Борељ у Бриселу пред почетак неформалног састанка министара спољних послова земаља ЕУ, преноси "Укринформ".
Одговарајући на питање о разлозима одржавања неформалног састанка европских министара у Бриселу, а не у Будимпешти, главном граду Мађарске, која председава ЕУ, Борељ је рекао да фокус није на том питању, већ на кључним одредбама помоћи за Украјину.
"Није толико важно где се то дешава – овде, у Бриселу, или у Будимпешти. Оно што је важно није питање 'где', већ питање 'шта'. Важно је да по први пут директно обезбеђујемо финансирање (одбрамбене) индустрије Украјине. За ове намене је већ послато 1,4 милијарде евра", напоменуо је Борељ.
Он је подсетио да је раније Европски мировни фонд коришћен за новчану надокнаду земљама чланицама за подршку Украјини. Од сада ЕУ шаље новац директно Украјини, посебно новац који долази од замрзнуте руске имовине. Ови ресурси такође долазе у земље чланице, али не више као компензација, већ за повећање директне војне помоћи Украјини.
Према Борељу, овај развој догађаја је "важна нова чињеница".
"Охрабрујемо државе чланице да испуне своје најављене обавезе у области противваздушне одбране и наставићемо да подржавамо украјинску цивилну инфраструктуру. Знамо да је циљ Русије да уништи енергетске капацитете Украјине", рекао је високи представник ЕУ.
Према његовим речима, поред војне компоненте, европски министри ће данас размотрити дипломатско учешће ЕУ у обезбеђивању широке међународне подршке Формули мира председника Украјине Володимира Зеленског.
У Бриселу је почео неформални састанак Савета министара спољних послова ЕУ, чије је главно питање наставак војне подршке ЕУ Украјини. Ово питање ће сутра бити разматрано на неформалном састанку министара одбране земаља ЕУ, који ће такође бити одржан у Бриселу.
Борељ је, подсетимо, раније више пута исказивао незадовољство политиком Мађарске када је у питању украјински сукоб.
Запад је, такође, оштро реаговао и на мировну мисију мађарског премијера Виктора Орбана, који је у претходном периоду разговарао са председником Русије Владимиром Путином, али и Владимиром Зеленским и другим истакнутим политичарима, а све у циљу разрешења сукоба.
То се, пак, ЕУ није допало, те је Брисел оптужио мађарског премијера да је наводно злоупотребио председавање ЕУ и деловао у њено име, без одобрења Уније.