Свет

Шта чека Немачку: Зашто АфД и Сару Вагенкнехт очекују велике победе у Тирингији и Саксонији

Грађани три покрајине у некадашњој Источној Немачкој бираће представнике у својим регионалним парламентима у септембру, а леви и десни популисти се надају добрим резултатима
Шта чека Немачку: Зашто АфД и Сару Вагенкнехт очекују велике победе у Тирингији и СаксонијиGetty © Sean Gallup

Након релативно мирног политичког лета, почетак јесени у Немачкој би могао да донесе прави политички земљотрес у тој земљи, а сутрашњи избори немачким покрајинама Тирингија и Саксонија - као и избори у Бранденбургу заказани за 22. септембар - могли би да буду најзначајнији регионални избори новијој историји Немачке.

Успон Алтернативе за Немачку (АфД) и Савеза Саре Вагенкнехт (БСВ), партија које се противе атлантистичком и проамеричком курсу актуелне немачке владе, последњих месеци је тема број један у немачким медијима који су на различите начине покушали да их дискредитују, етикетирајући их као "руске плаћенике" и "шпијуне".

Међутим, у томе нису имали много успеха: популарност Саре Вагенкнехт је и даље у успону, док се подршка АфД-у стабилизовала. На недавно одржаним европским изборима, та десничарска партија је завршила на другом месту са 15,9 одсто гласова, а њихова подршка је расла и до 30 одсто у источним покрајинама.

АфД ће изборе у источним провинцијама дочекати, спортски речено, у "доброј форми", а њихово руководство се нада да ће партија направити нови искорак и освојити највише гласова у све три покрајине.

"Септембар ће политички изазован за целу Немачку, пошто се ретко дешава да су покрајински избори толико важни као данас. Ситуација за странке владајуће коалиције је веома драматична, док се конзервативци држе релативно добро. Јачају две странке на два супротна пола: АфД на десници и странка Саре Вагенкнехт на левици. Оне ће на изборима освојити импозантан број гласова", указује за РТ Балкан новинар Мирослав Стојановић.

Главне теме избора ће бити економија, мигрантска политика и сукоб у Украјини. Питање имиграција вратило се у центар пажње након недавног напада ножем у граду Золингену, на западу Немачке. За убиство три особе и рањавање још осам њих осумњичен је сиријски држављанин који се предао полицији дан касније.

Коментаришући успон АфД-а и БСВ-а, наш саговорник указује да, иако се оне налазе на различитим странама политичког спектра, између њихових програма ипак постоје и значајне сличности.

"Програм Саре Вагенкнехт, који спаја левицу и десницу, досад није имала ниједна странка у Немачкој. И једни и други су за ограничавање миграција, бржу и лакшу депортацију илегалних миграната и јаче контроле граница. Етаблиране странке су очекивале да ће БСВ одузети део гласача АфД-у, али се то није десило. За њу заправо највише гласају некадашњи гласачи социјалдемократа", објашњава Стојановић.

Може ли АфД до власти?

Према анкетама, АфД би у Тирингији могао да рачуна на око 30 гласова, што би их ставило на комотно прво место. ЦДУ и Савез Саре Вагенкнехт бориће се за друго место са по 20 одсто гласова, док се Левици, бившој партији Саре Вагенкнехт, предвиђа 13 до 15 одсто.

Партије владајуће "семафор" коалиције налазе се пред дебаклом, пошто би у збиру могли да освоје тек десетак одсто гласова - а Зелени и либерали би лако могли да заврше и испод цензуса.

Ситуација није знатно другачија ни у Саксонији, у којој ће се АфД и ЦДУ борити за прво место, пошто се обе партије налазе на око 30 одсто подршке. БСВ може да рачуна на око 15 гласова у тој покрајини, док се социјалдемократе, Зелени и Левица крећу око цензуса од пет одсто.

Док антисистемске партије јачају, етаблиране странке се налазе пред потпуним колапсом на истоку земље. Изузетак су демохришћани, који још увек држе темпо, а разлог за то је чињеница да њихови локални функционери заступају ставове који су по много чему сличнији АфД-уз него сопственој централи у Берлину.

У томе се истиче премијер-министар Саксоније и потпредседник демохришћана Михаил Кречмер, који је пре почетка СВО у више наврата путовао у Русију, где се састао и са председником Владимиром Путином. Он је почетком године позвао на смањење војне помоћи за Кијев, а недавно је изјавио и да би западне земље требало да почну преговоре са Москвом - због чега се нашао на удару критика немачког Министарства спољних послова.

Демохришћани су, међутим, одбацили могућност сарадње са АфД-ом, који би до премијерске позиције у некој од источних покрајина могли да дођу само ако освоје апсолутну већину посланика. То ће бити тешко, али не и немогуће.

Тежак пут до стабилних коалиција

Ипак, уколико ниједна партија не освоји већину самостално, оне ће морати да формирају коалиције. Због јачања АфД-а, са којим остале партије у Немачкој одбијају да сарађују због оптужби за екстремизам, то неће бити лак задатак, а прави победник би могла да буде Сара Вагенкнехт, чија би партија постала "тас на ваги".

"Састављање влада у покрајинама ће бити проблем, пошто нико не жели да сарађује са АфД-ом, чак ни Сара Вагенкнехт. Она се противи хајци који се води против АфД-а, чији се делови налазе под надзором служби безбедности, али је изричито рекла да неће формирати коалицију са њима", истиче Стојановић и додаје да се Вагенкнехтова појавила као нека врста "мањег зла" за етаблиране партије.

Вагенкнехтова је недавно најавила да планира да лично учествује у постизборним коалиционим преговорима, због чега се нашла на удару критика демохришћана. Она је улазак своје партије наводно условила одбијањем најављеног размештања америчких ракета у Немачкој, као и обуставом испорука оружја Украјини.

Ситуација на истоку Немачке донекле подсећа на однос снага у суседној Француској, у којој је успон "екстремиста" на левици и десници значајно смањио маневарски простор партијама центра, а председнику Емануелу Макрону отежао формирање стабилне владе.

АфД и БСВ се надају да би им добри резултати на изборима у Тирингији и Саксонији, али и у Бранденбургу три недеље касније, дали ветар у леђа уочи парламентарних избора који су заказани за јесен 2025.

image