Пре неколико дана, украјинско Ратно ваздухопловство изгубило је свој први Ф-16, којим је пилотирао потпуковник Алексеј Мас, за ког се тврди да је искусан и један од првих украјинских пилота обучаваних за управљање америчким авионима.
Прве информације које су се појавиле након губитка Ф-16, указивале су на то да је летелица уништена, заједно са пилотом, у ваздухопловној бази, тј. док је био приземљен. Међутим, Ратно ваздухопловство Украјине је ово демантовало и саопштило да је пилот погинуо, а авион уништен у борби.
У истом саопштењу наводи се да је Мас био на задатку пресретања руских крстарећих ракета и дронова камиказа током масовног напада Оружаних снага РФ 26. августа. Према тврдњама украјинске авијације, пилот је током мисије оборио три крстареће ракете и један дрон, након чега је погинуо.
Због тога су се појавиле спекулације да је Ф-16 оборен дејством украјинске ПВО, која је те ноћи такође радила на пресретању ракета и дронова, да се летелица сударила са једним од ваздушних циљева, као што је био случај у децембру 2022. године када се украјински МиГ-29, јурећи "герана" сударио са његовим остацима и пао.
Такође, одмах се може одбацити могућност да је амерички авион оборен дејством руских система ПВО, будући да је Ф-16 наводно летео у близини аеродрома у Ивано-Франковску, у западној Украјини, дакле ни близу било ком од руских система ПВО.
За овај аеродром се иначе сумња да је једна од база где су смештени украјински Ф-16, а приметно је и присуство украјинске ПВО око њега, што чини вероватнијом тезу да је Мас оборен управо пријатељском ватром.
Квар уређаја за противмере или система за распознавање?
Уколико се тврдња да је авион оборен дејством ракете узме као тачна, то би значило да уређај за упозоравање на надолазећу ракету, у овом случају "пилон интегрејтед диспенсер систем" (Pylon Integrated Dispenser System) није обавестио пилота на време о претњи, сматра Стивен Брајен, бивши заменик помоћника министра одбране САД, на свом блогу "Вепонс енд стратеџи".
Иначе у питању је апарат који покрива готово читав кружни простор око авиона и служи за откривање надолазећих ракета. Када се открије пројектил, пилоту се шаље упозорење, активирају се противмере, а пилот може маневрисати како би избегао претњу.
Међутим остаје непознато, ако је ракета ишла ка Ф-16, да ли је пилот добио упозорење, и ако јесте да ли је систем реаговао противмерама, односно да ли је имао времена да реагује?
Осим тога, вреди поставити и питање да ли је ракета, односно систем ПВО, који је потенцијално оборио Ф-16, био западне или совјетске/руске производње. Подсећања ради, Украјина располаже низом различитих система - од оних из НАТО земаља попут "патриота", ИРИС-Т, НАСАМС-а и МИМ-23 "хок", до совјетских као што су "бук-м1", "стрела-10", "оса", С-300, С-125, па чак и неколико "панцира".
То отвара још једно питање. Наиме, системи ПВО и борбени авиони земаља чланица НАТО, опремљени су уређајима за ИФФ (Identification Friend or Foe), тј. распознавање пријатељских и непријатељских летелица, наводи бивши званичник Пентагона.
Ови системи служе за посебну врсту шифроване и на ометање отпорне комуникације средстава ПВО и летелица, како би се онемогућила "пријатељска ватра", а НАТО авиони користе "мод 4" и "мод 5" ИФФ, који су намењени искључиво за војну употребу и интероперабилни су.
Совјетски и руски системи користе другачије ИФФ уређаје, попут "парола", а постоји велика вероватноћа да украјински системи совјетског порекла нису добили НАТО ИФФ, односно да и даље користе управо "парол". Овоме у прилог иде и то што до испоруке Ф-16, није било ни потребе да се ти уређаји интегришу, будући да је мало вероватно да су МиГ-29, Су-27 и Су-25 испоручени из земаља источне Европе имали инсталиране НАТО уређаје.
Могућ епилог - некомпатибилност опреме и/или погрешан потез пилота
Уз све наведено, постоји и велика шанса да је ПВО око аеродрома у Ивано-Франковску састављена од старијих совјетских система, будући да одбрана ове области није главни приоритет украјинске војске, имајући у виду њену удаљеност од Русије.
Уколико је све тачно, то би значило да ИФФ присутан на Ф-16 који је летео изнад овог подручја није био компатибилан са локалним системима ПВО, који су користили ове уређаје совјетског порекла. Стога би ракета ових система могла оборити Ф-16, уз претпоставку да његов уређај за упозоравање и противемере није био активиран.
Неактивност овог уређаја могла би се објаснити тиме да је Мас био заузет обарањем крстарећих ракета и дронова, који могу збунити ове уређаје, а постоји и опција да га је сам пилот искључио јер је сматрао да не постоји претња од руских авиона. Тај потез би га додато учинило рањивим на пријатељску ватру.
Иако можда никада нећемо сазнати шта се заиста десило са првим срушеним Ф-16 у Украјини, широк спектар опреме различитог порекла и потешкоће у њеној стандардизацији свакако остају озбиљан проблем који може изазвати огромне последице - као што је губитак Ф-16 и његовог пилота, закључује Брајен.