Пољска и друге земље које се граниче са Украјином имају "дужност" да, упркос опасности да тако НАТО увуку у сукоб с Русијом, обарају руске ракете пре него што уђу у њихов ваздушни простор, каже за "Фајненшел тајмс" пољски министар спољних послова Радослав Сикорски.
Варшава, према његовим речима, има обавезу да осигура безбедност својих грађана без обзира на противљење Атлантског савеза.
"Чланство у НАТО-у не надмашује одговорност сваке земље за заштиту сопственог ваздушног простора — то је наша уставна дужност. Сматрам да би, када су непријатељске ракете на путу да уђу у наш ваздушни простор, била легитимна самоодбрана гађати их, јер је значајан ризик, да када пређу у наш ваздушни простор, крхотине некога могу да повреде", уверава пољски министар.
Ратоборни Сикорски подсећа и да је Пољска раније овог лета потписала билатерални безбедносни споразум са Украјином у којем су се две земље обавезале да испитају "изводљивост могућег пресретања украјинских ракета и беспилотних летелица испаљених у правцу територије Пољске, пратећи неопходне процедуре које су договориле укључене државе и организације".
Одлазећи генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг ни најмање није одушевљен опасним идејама две државе и тврди да укључивање чланица Алијансе у ваздушне сукобе с Москвом до ризика да северноатлантски савез "постане део сукоба".
Сикорски, који се залагао за слање војних трупа у Украјину, поздрављао нападе на Русију западним оружјем, и након саботаже најзначајнијег европског гасовода, Северног тока, твитовао "Хвала САД" са сликом експлозије, у последње време све чешће иступа као војни стратег са основном мисијом да потпирује конфликт.
Све под оправдањем да тако штити Пољаке. Разлог за учешће Пољске у противваздушној одбрани суседне државе, види у томе што је наводно, ризик од пољских жртава већи, што је рекета ближа мети када је пресретнута, па је зато боље пројектиле обарати на већој висини изнад Украјине.
Многи западни званичници кажу да би таква политика замаглила црвене линије око западне интервенције и вероватно изазвала руску одмазду. Кијев, међутим, своје западне савезнике гура да се више ангажују у рату, између осталог и кроз обезбеђивање ваздушне одбране западне Украјине из батерија које се налазе на територији НАТО-а.
Украјина је више пута вршила притисак на своје савезнике да уведу зону забране летова изнад Украјине. НАТО је одбио такве апеле, нерасположен да улази у директан сукоб са руским снагама.
"Морамо да учинимо све што можемо да помогнемо Украјини и учинимо све што можемо да избегнемо ескалацију. И ту је НАТО доследан од самог почетка рата. Наравно да поштујемо суверено право сваког савезника да обезбеди националну безбедност. Али унутар НАТО-а увек се консултујемо пре него што кренемо у нешто што би могло да има последице на све нас — а наши пољски савезници су увек били беспрекорни у консултацији унутар алијансе", каже за ФТ Мирчеа Џоана, одлазећи заменик генералног секретара НАТО-а.
Украјинци се, међутим надају да ће се позиција НАТО-а променити, као што се догодило и приликом убеђивања Алијансе да Зеленском пошаљу ракете дугог домета, модерне тенкове и Ф-26 борбене авионе.