На одлуку о модернизацији америчке морнарице сигурно је утицао успешан развој морнарице Кине, због чега су САД повећале војно присуство близу кинеских обала, али нигде поморска моћ ове земље није тако очигледна као у региону Блиског истока, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Геополитика".
Циљ америчких поморских снага био је да обезбеђују трговинске путеве широм света и да спрече непријатеље да се приближе њеним границама. Међутим, у 20. веку, Вашингтон је почео да контролише друге регионе кроз стално присуство у војним базама.
Моћ америчке морнарице почива на способности да користи силу или да запрети употребом силе, примећује Савин. Према америчкој поморској доктрини, поморска моћ има неколико битних елемената, међу којима су "демонстрација силе" и "сигурност на мору". Ова последња је директно повезана са поморском трговином, будући да се око 90 одсто светске трговине одвија поморским путевима. Важан елемент је и "хуманитарна помоћ", који обезбеђује медицинску, прехрамбену, логистичку и безбедносну помоћ савезницима.
"Сигурност на мору" и "хуманитарна помоћ" се користе у области дипломатије и спољне политике, иако се још на самом почетку формирања америчке поморске силе појавио концепт "дипломатије топовњача", заснован на комбинацији војних и политичких акција САД, додаје руски геополитичар.
САД јачају своје поморске снаге
Тренутно око 340.000 људи служи у америчкој морнарици, а у резерви их је још 94.000. Према извештају Конгреса од 6. августа 2024, америчка морнарица има 296 бродова, од којих је главна ударна снага 12 носача авиона, 31 десантни брод, 15 крстарица, 73 разарача, 23 фрегате и 66 подморница, од којих је 12 опремљено балистичким пројектилима.
У складу са потребама Пентагона планирано је повећање флоте на 381 брод, укључујући 31 већи амфибијски брод, који би требало да буду изграђени 2030-их. Осим тога, морнарица планира да ојача своју флоту са 150 беспилотних пловила до 2045. године, у оквиру стварања "хибридних снага", које ће деловати изнад и испод површине мора.
Блиски исток је најважнија тачка америчког војног присуства на светским морима. Пета флота САД одговорна је за подручје од приближно 2,5 милиона квадратних миља, укључујући Персијски залив и Омански залив.
Посебне поморске снаге за регион Блиског истока створене су у САД 1949. године. Године 1971. основана је америчка поморска база у Бахреину. Регионално седиште америчке Централне команде налази се у Катару. Тренутно је неколико хиљада америчких војника стационирано на Блиском истоку, а још неколико хиљада се налази на бродовима распоређеним у овом региону.
САД имају војне базе у најмање 19 земаља, као што су Бахреин, Египат, Ирак, Израел, Јордан, Кувајт, Катар, Саудијска Арабија, Сирија или Уједињени Арапски Емирати. Такође, америчка војска поседује велике базе у Џибутију и Турској, које се налазе под другим регионалним командама, али значајно доприносе америчким операцијама на Блиском истоку.
Протеклих година САД су појачале своје присуство и у Персијском заливу због повећања регионалних напетости изазваних палестинско-израелским сукобом, нападима Хута и претњама одмаздом Израелу које стижу из Техерана, подвлачи Савин.
Американци ће повећати поморско војно присуство на Блиском истоку
Међутим, крајем прошле године пропао је велики удар САД против Хута, а Хути настављају да редовно лансирају ракете и беспилотне летелице на Израел и на различите циљеве у Црвеном мору. Уосталом, све снаге повезане са Исламском Републиком Иран означене су као "потенцијални непријатељи САД". Хезболах располаже са 45.000 бораца, покрет јеменских Хута са око 30.000.
Блиски исток је органски повезан са медитеранским регионом, примећује руски геополитичар, који се налази под контролом НАТО-а. Америчка Шеста флота је базирана у Напуљу и управо из тог правца може да запрети Северној Африци, као што је био случај у Либији, током НАТО операције против ове земље 2011. године. Блиски исток је у близини огромног Индо-пацифичког региона, за који се примењује концепт слободног и отвореног региона (ФОИП).
Како уочава Савин, ФОИП, поред стимулисања интеракције између америчких партнера, нуди концептуални приступ за супротстављање кинеској стратегији "Један појас, један пут", увлачећи Аустралију и друге земље у антикинеску коалицију.
Америчко војно присуство на Блиском истоку остаје најважнија структура за глобални систем контроле над светским морима и трговачким путевима. Прогнозе да се САД наводно спремају да напусте Блиски исток немају много основа, закључује руски геополитичар. Напротив, Американци ће вероватно ојачати своје поморско присуство у региону.