Свет
Алжир приступа Новој развојној банци БРИКС-а: Шта Србију спречава да се придружи
Приступање Новој развојној банци БРИКС-а уопште није у супротности са чланством у ЕУ, а Србија би имала огромне користи од тога, оцењује аналитичар Бранко Павловић
Вест да је Алжир добио дозволу да се придружи Новој развојној банци БРИКС-а иако није у самом БРИКС-у још једном је отворила питање шта би за Србију значило да постане чланица ове банке, али и шта је спречава да јој се придружи.
Активности банке усмерене су на финансирање инфраструктурних пројеката и пројеката одрживог развоја у земљама БРИКС-а и земљама у развоју.
Нова развојна банка БРИКС-а формирана је 2015. године, њене прве чланице биле су Русија, Бразил, Индија, Кина и Јужна Африка, док су јој се 2021. придружили Бангладеш, Египат, УАЕ и Уругвај.
Аналитичар Бранко Павловић каже за РТ Балкан да тај процес "кочи" само одлука политичког врха и тврди да би Србија имала вишеструку корист од чланства.
"Исто се односи и на апликације за Шангајску организацију и за БРИКС. То би било врло добронамерно прихваћено и подржано и од Руске Федерације и од Кине. Са та два велика гласа, који би подржали неки облик наше сарадње, била би нам отворена многа врата, тако да нема никаквог формалног разлога, осим политичке одлуке да се то не ради", каже Павловић.
Иако би то било непопуларно с обзиром на "европски пут Србије", Павловић указује да нема никаквог ограничења да се приступа другим организацијама које нису Европска унија.
"Ми смо дужни да усагласимо своју међународну политику са ЕУ када и ако будемо чланица, а не пре тога. А и тада, као што видимо, постоје велике разлике у том чланству. Приступање Новој развојној банци БРИКС-а уопште није у супротности са чланством у ЕУ, а Србија би имала огромне користи", тврди Павловић.
Он указује да БРИКС и Шангајска организација окупљају вероватно више од четири милијарде људи и да представљају модел сарадње много праведнијег, мултипоралног света који стварно поштује међународно право и држи се принципа повеље ЕУ.
"У економском смислу, те организације нам пружају много већу могућност развоја него ЕУ. У суштини, принципи БРИКС-а и Шангајске организације директно се ослањају на политику Покрета несврстаних, где смо ми такође препознати као једна важна држава партнер и препознају нас као 'наследника' Југославије. У том смислу у сарадњи имамо добру стартну позицију. Нема никаквих дилема да бисмо ми били веома добро прихваћени", каже Павловић.
Он указује да Развојна банка БРИКС-а доживљава велико убрзање када је у питању обим пласмана и да ће бити све значајнија за инфраструктурне пројекте, укључујући и земље које нису чланице БРИКС-а.
"То још нису спектакуларно значајни износи, али близу 40 милијарди долара је сада у оптицају, а пре три године је било око три милијарде долара. То се великом брзином повећава, што омогућава погодније и боље услове задуживања", истиче Павловић.
"Блумберг" је објавио да је и Турска поднела захтев за придруживање БРИКС-у, јер настоји да ојача свој глобални утицај и изгради нове везе мимо својих традиционалних западних савезника. Став администрације турског председника Реџепа Тајипа Ердогана је да се геополитички центар гравитације помера од развијених економија Запада, јер је Турска, попут других земаља, фрустрирана због недостатка напретка у вишедеценијском настојању да се придружи Европској унији.
"Кључна разлика између ЕУ и БРИКС-а је што БРИКС не поставља политичке услове, нема ништа од онога што имате у уговорима са Међународним монетарним фондом или Светском банком, које вам онда траже да ви спроведете одређену фискалну политику, да морате да приватизујете ово или оно. Нема никаквог условљавања у тим односима и управо због тога тако велики број држава и жели да се прикључи БРИКС-у", указује Бранко Павловић.
Осим Турске, Малезија, Тајланд и Азербејџан су међу земљама које желе да се придруже БРИКС-у. О даљем проширењу групе могло би да се разговара током самита у Казању, у Русији, од 22. до 24. октобра.
