Немачка је депортовала 28 држављана Авганистана у њихову домовину, што је први такав чин откако су се талибани вратили на власт 2021. године, након што је Берлин поништио забрану депортација у земље које сматра небезбедним.
Тај потез уследио је након напада ножем на уличном фестивалу у граду Золингену прошле седмице, у којем су три особе погинуле, а осам повређено.
Прва група од 28 Авганистанаца, сви осуђени као криминалци, депортована је у петак чартер летом "Катар ервејза" који је кренуо за Кабул, објавио је раније "Шпигл", позивајући се на безбедносне изворе.
"То су били држављани Авганистана, сви су били осуђени преступници који нису имали право да остану у Немачкој и против којих су издати налози за депортацију", рекао је портпарол канцелара Олафа Шолца Штефен Хебестрајт.
Готово све странке у Немачкој поздрављају депортацију 28 Авганистанаца, међутим, кеш од 1.000 евра који је добио сваки од њих је изазвало бурну расправу, пише "Билд".
Неколико политичара из ЦДУ изнели су озбиљне оптужбе на рачун владајуће "семафор" коалиције, док Савезно министарство унутрашњих послова ћути.
Како је дошло до исплате кеша?
Отили Клајн из ЦДУ у Берлину поменуо је "чудно разумевање закона", рекавши да је 1.000 евра "директно ругање сваком пореском обвезнику".
Кристоф Плос, такође из ЦДУ у Хамбургу, чак оптужује савезну владу за стварање "нових подстицаја за илегалну миграцију", иако бекство из Авганистана, према његовим речима, кошта знатно више од 1.000 евра.
Савезно министарство унутрашњих послова се позива на одговорност региона и не жели ништа да каже о томе како је дошло до исплате кеша.
Да ли су немачке савезне државе заправо биле искључиво одговорне за плаћање криминалаца, пита се аутор чланка.
"Билд" сазнаје да је предлог за исплату кеша од 1.000 евра потекао од министарке унутрашњих послова Ненси Фезер на састанку с почетка августа. Плаћање је требало да обезбеди правну заштиту за депортацију. Наиме, депортовани не би требало да имају шансе да спрече њихов трансфер у Авганистан на суду позивајући се на могућност осиромашења.
Према информацијама "Билда", предлог да се Авганистанцима исплати кеш након депортације подржала су и регионална министарства унутрашњих послова предвођена ЦДУ.
Правдали су се тиме да депортација тешких злочинаца не би требало да пропадне због немачких судова, који се жале да депортованима прети сиромаштво у домовини. Колико год да је болно платити 1.000 евра, уложени новац би гарантовао да криминалци не могу да поднесу тужбу, а такође је знатно јефтиније од њиховог смештаја у Немачкој.
Истовремено, у регионалним владама предвођеним ЦДУ постоји забринутост да ли је сума превисока. Просечна плата у Авганистану прошле године била је око 170 евра месечно, што значи да овај износ добијен од Немачке 1.000 евра одговара око шест месеци плате.
На питање "Билда", Отили Клајн је рекао је да Ненси Фезер "сноси политичку одговорност", и да је препорука "дошла из њене куће".
"Она каже да је апсолутно разумљиво да савезне државе желе да депортују озбиљне криминалце од којих се тражи да што пре напусте земљу, и да се ослањају се на препоруке савезне владе. И ја сам срећан због сваког криминалца који је депортован", рекао је он.
Међутим, додаје да Фезер може да разуме бес многих због исплате 1.000 евра силоватељима и другим криминалцима.
"Више од трећине становништва у Немачкој нема 1.000 евра уштеђевине", каже Клајн. Он позива да се пракса исплате кеша "одмах промени".
Берлин је суспендовао депортације у Авганистан под влашћу талибана 2021. због забринутости за људска права. Такође је забранио протеривање у Сирију, јер се та земља не сматра безбедном због дуготрајног грађанског рата.
Највећа економија ЕУ и даље је главна дестинација за мигранте без докумената. Прошле године у Немачкој је забележен пораст имиграције, при чему је број људи који су поднели захтев за азил порастао за 51 одсто у односу на претходну годину. Највећа група азиланата, око трећине, дошла је из Сирије. Турска је била друга, а прати је Авганистан.