Свет
Хрватски геополитичар: До поремећаја стратешког партнерства између Кине и Русије сигурно неће доћи
Кина и Русија, као што често истичу њихови званичници, једна другој чувају леђа, оцењује Зоран Метер
Вашингтон ће у наредним недељама или, можда, месецима, морати да донесе коначну одлуку како да се носи са Пекингом, да ли ће ресетовати односе и уважити захтеве о нужности стратешког разумевања Кине, или ће наставити у смеру ескалације, пише хрватски геополитичар Зоран Метер за сајт "Геополитика њуз".
Саветник за безбедност америчког председника Џејк Саливен боравио је крајем августа у Пекингу, где се сусрео и са кинеским вођом Си Ђинпингом. Била је то његова прва службена посета овој великој земљи, коју САД сматрају за главног конкурента у 21. веку.
Занимљиво је и што до посете долази на самом крају мандата Бајденове администрације. Односи САД и Кине се тренутно налазе на нивоу какав није виђен још од епохе Хладног рата. Заправо, обе земље управо сада чине последње напоре да пронађу некаква заједничка решења, која би спречила даљу ерозију односа, а која прети опасном ескалацијом у Јужном кинеском мору и у зони Тајвана.
Како је писао "Политико", ови разговори су последњи контакт двојице лидера пре америчких избора 5. новембра. Међутим, Бајден је, након одустајања од кандидатуре, постао само председник-фикус, "ћопава патка", и то на обе ноге, која ни о чему више не може да самостално одлучује, под условом да је то икад и могао. Једном речју, Бајден Кини више ништа не може ни да понуди ни да обећа.
Уосталом, како тврди Метер, последњи амерички председници су показали да им постигнути споразуми не значе ништа. Најбољи пример је Трампово једнострано повлачење из нуклеарног споразума са Ираном, који је мукотрпно грађен и коначно потписан у јулу 2015. године. Овај споразум је потписало шест земаља, што му је давало међународни значај.
Остале потписнице споразума, упркос противљењима, биле су изложене оштрим притисцима Вашингтона да одустану од уносних и веома перспективних договора са Техераном.
Наравно, европске компаније су веома брзо заменили кинески инвеститори, пре свега у енергетском сектору.
У сваком случају, Бајден нема шта да понуди Кини, додаје хрватски геополитичар. Чак је и актуелна потпредседница досадашње администрације Камала Харис обећала да ће наставити са антикинеском политиком досадашње администрације, коју потпуно подржава и Републиканска странка.
Кинеска листа захтева Вашингтону
Другим речима, сада и Кина добро зна оно што је Русија схватила одавно, да ће било која америчка администрација наставити са политиком подметања ноге Пекингу, али да ће у међувремену тежити спречавању непосредног војног сукоба и наставку сарадње у оним подручјима где је то у америчком интересу.
У таквој атмосфери су више од 10 сати разговарали Џејк Саливен и кинески министар спољних послова Ванг Ји.
Двојица званичника разговарала су и о проблемима између Кине и САД: о међусобној трговини, украјинском рату и о наводној кинеској војној помоћи Русији, на чему инсистира америчка страна, о регулисању односа на Блиском истоку и о Ирану. На крају, и о кључном проблему – Тајвану, који Пекинг сматра својом "црвеном линијом".
Саливен је инсистирао на попису америчких забринутости: оптужби да Кина провоцира напетости у Тајванском мореузу и према Филипинима, о њеној улози у масовном ширењу опијата у САД, као и о поменутој кинеској улози у украјинском рату.
Уместо тога, Пекинг је одговорио са захтевима да САД прекину продају оружја Тајвану, оштро критикујући Биденову администрацију по питању незаконитих санкција кинеским компанијама због сарадње са Русијом, пише хрватски геополитичар.
О нужности америчког исправљања "погрешног стратешког разумевања Кине" ових дана је писао и кинески "Глобал тајмс". Пекинг, а то је кључна промена, више не слуша САД, већ поставља захтеве Вашингтону.
Након анализе разговора Џејка Саливена са високим кинеским званичницима, Вашингтон ће, идућих недеља или месеци, морати да донесе коначну одлуку шта и како даље с Кином, тврди Метер.
Вашингтон нема намеру да одустане од санкција према кинеском виокотехнолошком сектору, јер од ових санкција, односно од новог америчког протекционизма, зависи читав концепт америчког обуздавања Кине, која претендује да у кратком року преузме глобално лидерство.
На крају, кључ свега ће бити закон потражње, закључује Метер. Ако се потражња за кинеским високотехнолошким производима буде одржала на садашњем нивоу, те проблеме ће Пекинг лако решити.
Једно је сигурно: до поремећаја стратешког партнерства између Кине и Русије сигурно неће доћи, сматра хрватски геополитичар. Такав комодитет у садашњим глобалним геополитичким околностима ни Пекинг, а ни Москва себи не могу да дозволе, јер Кина и Русија, као што истичу њихови званичници, чувају једна другој леђа, закључује Метер.
