Кинески извоз у САД представља мање од два одсто кинеског БДП-а, што је готово занемарљиво, јер је Кина највећа глобална трговинска сила, а прави послови нису они који се одвијају са Западом већ са глобалном већином, пише бразилски аналитичар Пепе Ескобар за сајт "Фонд стратешке културе".
Кина је ову игру са САД увежбала до савршенства, наставља Ескобар. Састанци руководства Кине са изаслаником америчке администрације Џејком Саливеном били су само формална вежба. На крају крајева, оно што је Кини заиста важно јесте посао.
"САД и Кина нису напредовале у преговорима о проналажењу решења за украјинску кризу", рекао је Саливен после састанка са кинеским министром спољних послова Ванг Јием.
Наравно да нису, пошто Пекинг прозире америчке подвале о "престанку ватре", док за то време Вашингтон прелази све руске црвене линије. Москва још није одговорила на прави начин зато што Путин има стрпљења колико и Си Ђипинг, пише Ескобар.
Због тога су западни медији дословно избезумљени, јер се Кина дубоко интегрисала у глобалну већину, изазивајући на тај начин тоталитарни међународни "поредак".
Од Трампа до Бајдена, политика САД је у односу на Кину постигла много. Део тог пакета је и препуштање највећег техололошког тржишта на свету, кинеског, искључиво кинеским произвођачима. Томе треба додати и протеривање 75 одсто врхунских кинеских научника из САД. Такође, Кини је препуштено и огромно руско тржиште, са преко 100 милиона потрошача, док Пекинг за то време купује јефтину енергију из Русије.
Али, то је само почетак. Санкције САД су помогле Пекингу да се још брже окрене политици "Мејд ин Чајна 2025" и да постане лидер у 10 високотехнолошких сектора. Следећа фаза су убрзани кораци ка дедоларизацији, која укључује експанзију петројуана. Кина се заиста вратила, и остаће ту још веома дуго времена, оцењује бразилски новинар.
Опсесија Запада је да контролише модерирање садржаја Телеграма
Полако али сигурно напредујемо ка успостављању новог светског система, којим управљају суверене цивилизацијске државе. Како подвлачи Ескобар, Кина, Русија и Иран се налазе на његовом челу.
Међутим, пут ће бити дуг и трновит, са још много препрека, што нас доводи до актуелне судско-технолошко-геополитичке саге о Павелу Дурову, власнику друштвене мреже Телеграм.
Павел Дуров је постао талац на високом нивоу, у једном од кључних земаља НАТО-а, Француској.
НАТО-ове службе су коначно добиле полугу коју су дуго прижељкивале, примећује Ескобар. Међутим, за сада нема одговора на кључно питање: Шта је Дуров понудио западним обавештајцима за привремени режим полуслободе. Кауција коју је положио за његове стандарде је само џепарац.
Дуров је оптужен да није „сарађивао” са западним обавештајцима. Опсесија Запада је да контролише модерирање садржаја Телеграма и да коначно забрани све руске канале који преносе стварне информације са терена, од Украјине до подсахарске Африке.
Телеграм је друштвена мрежа по избору глобалне већине, која се сада налази у срцу геополитике. Дакле, ово је само још једно поглавље хибридног рата Колективног запада против глобалне већине, сматра Ескобар.
Телеграм у Русији увелико користе државни и војни органи. Готово је извесно да Дуров нема кључеве за дешифровање Телеграма. Вероватније је да се они налазе у поседу његовог брата Николаја, који је математички геније.
За сада нико не зна услове споразума западних служби са Дуровим. Оно што је јасно, јесте да су направљени некакви уступци и да Дуров није претворен у Асанжа 2.0. Ови уступци би могли да укључују предају неких информација западним службама, што не би угрозило руске државне тајне, додаје бразилски аналитичар.
Браћа Дуров су свакако свесна да би свака информација, која би омогућила западним обавештајним службама да ометају блогере због њихових политичких ставова, фатално угрозила кредибилитет Телеграма.
Свеједно је да ли ће систем одлучити да изведе Дурова пред суд, или ће блокирати ову мрежу у ЕУ, то ће Телеграму само користити на глобалном нивоу, закључује Ескобар.